Лига јача него икад

Војводина је недавно у двомечу друге рунде ЕХФ купа лако изашла на крај са лидером италијанског првенства Бриксеном.

Долазак тима са Апенина био је прилика да после дуже времена на нашим теренима видимо бившег левог бека Орлова, сада у улози тренера, Давора Чутуру.

Момак из Бездана, војвођанског села са чувеног и повеликом броју олимпијаца, говорио је о томе колико прати српски рукомет, како се тај спорт развија у Италији, али и незаобилазној теми – репрезентацији.

- За Димитрија Пејановића, нашег тренера голмана (уједно члана стручног штаба Орлова) и мене било је велико задовољство бити после толико година у Србији, Новом Саду.

Резултатски гледано, деветоструки узастопни српски шампион је великом разликом (44:27) добио дуел у Српској Атини:

- Знао сам да ће Војводина покушати да добије што убедљивије, покушао сам да спремим играче на то, али без обзира на то тешко је сварити тако убедљив пораз. Пратим српску лигу, знам да је ове године јача него икад. Дошли смо без неких важних играча. И кад смо комплетни имамо врло кратак ростер, полуаматерска смо екипа и то је наша реалност у овом тренутку – констатовао је Давор који је интернационалну каријеру градио у Шпанији где је био и најбољи стрелац лиге, потом у Француској, Португалији, Катару...

- Моја четврта сезона у Италији, трудимо се да напредујемо, ја као тренер и они као екипа.

Пратите догађања у српском рукомету, како вам се чини лига, клубове?

- Новац је увек важан фактор, после тога рад, Војводина показује да има могућности да за наше услове направи јаку, професионалну екипу. Поново се појављују нека велика имена. То је позитивно. У српском рукомету, због мање улагања, смо осуђени да потенцирамо младе, а они чим мало бљесну, логично продају се у врхунске екипе. Колико клубови буду имали могућност да задрже играче толико ће и квалитет да расте. Надам се да ће то ићи на боље јер видим да се дижу не само Војводина, већ и Панчево, београдске екипе, Звезда и Партизан, Металопластика и наравно мањи рукометни центри који су дуги низ година производили младе играче. Ја сам поникао у Црвенки, који су нажалост један од оних изгубљених центара, а врло су важни за будућност, историју, традицију српског рукомета.

Како стоје ствари по том питању у Италији?

- Улаже се доста у федерацију. Из године у годину су све бољи услови , покушавају да се дигну на репрезентативном нивоу и кроз млађе категорије и сениоре. Клупско такмичење се такође појачава. Ове године имамо први пут могућност за три странца, али Италија је још много далеко иза осталих европских лига, по популарности, организацији, професионализму и квалитету. Има доста позитивних ствари, али још треба и времена и улагања.

Какве су амбиције у првенству?

- Има пет екипа које равноправно могу да се боре за улазак у плеј-оф. За сад смо победили Конверсано код куће, тек нас очекује тежак распоред против директних ривала. Циљ нам је да добијемо сваку утакмицу, уђемо у плеј–оф, а то је тотално другачије такмичење, нокаут систем... Боља позиција доноси предност домаћег терена, али је то све још далеко, тако да смо концетрисани на оно што пред нама. Имамо потенцијал да добијемо сваког, као што можемо и да изгубимо. Таква је италијанска лига – констатује Давор.