Био је саиграч са Драганом Стојковићем, учешће на Светском првенству 1998. у Француској дуго ће да памти јер је са два гола, као десни бек, био најбољи стрелац наше репрезентације, испред Предрага Мијатовића, Дејана Савићевића, Дарка Ковачевића, Сава Милошевића... Слободан Комљеновић из Франкфурта прати дешавања у државном тиму Србије и оптимиста је уочи почетка Мондијала:
- Орлови су много напредовали од прошлог шампионата у Русији и најмање што могу да постигну у Катару је осмина финала. Пикси је у последње две године стабилизовао екипу, направио одличну игру и верујем да имамо историјску шансу за успех на највећем такмичењу. Нисмо прошли групу још од 2000. године, сад је време. Последња квалификациона утакмица у Лисабону био је најбољи доказ зрелости тима и способности да се носи са најјачима. Напад са Митровићем, Влаховићем и Јовићем је сјајан, само још Бразил има такве шпицеве.
Влаховић је у овом тренутку спремнији од Митровића, чије се шансе да игра против Бразила из дана у дан повећавају. Каква би била Србија уколико се наш најбољи стрелац ипак, не опорави?
- Све зависи колико ће Митровић да тренира и буде спреман за тако тежак меч. Не бринем се иако Александар остане на клупи. Имамо Луку Јовића, кога добро познајем још док је играо у Ајнтрахту, уколико се Пикси определи да почне меч са два шпица.
Да ли вам као некадашњем десном беку делује ризично формација 3-5-2, у којој спољне позиције покривају крила?
- Селектор прави систем на основу расположивих играча. Испоставило се да у овом тренутку немамо класичне бекове. Не верујем да ће то бити проблем, поготово на левој страни јер је Филип Костић довољно брз и квалитетан да одради успешно посао и у дефанзиви.
Како играти против Бразилаца?
- Боље би било да их сачекамо и не оставимо много простора за игру. Контранападима бисмо могли да однесемо превагу, пошто Кариоке немају играче који воле да се враћају из напада. Са добрим крилима и шпицевима можемо сигурно да их угрозимо.
Успех против највећег фаворита на старту сигурно би нам много значио. Шта би се десило у случају пораза?
- Победа или реми нас подижу, али не би нас пореметило ни ако изгубимо. Ова генерација је стабилна, не може да је деморалише један меч. Боље је што се са Бразилом састајемо на старту, јер ни ривал не зна у каквој је форми. Тактизираће се доста у том мечу.
Неће да нам се понови Швајцарска са шампионата у Русији?
- Дефинитивно неће. Сад смо бољи од њих и верујем да ћемо да их победимо, као и Камерун пре тога.
Ко су ваши фаворити на Мондијалу?
- Бразил, Аргентина и Француска.
Најбоље познајете ситуацију у Немачкој. Колико могу Панцери?
- Немци су увек међу претендентима на трон, али имаће мало тежи почетак. Екипа не игра још како уме, једва је добила Оман у пријатељској утакмици. Селектор Флик има проблема са шпицевима и дефанзивцима, крила су феноменална, добар је и везни ред.
Да ли је немачка јавност критична после неуспеха на последња два велика такмичења?
- Било је критика 2018. и 2021. кад се то десило, сад је почела еуфорија. Сви се овде надају да ће са Фликом боље проћи. Ако дођу до своје игре Немци на крају могу да се боре и за титулу – закључио је Комљеновић.
ПИКСИ БИО СЕЛЕКТОР И КАО ИГРАЧ
Јесте ли док сте били саиграчи веровали да Стојковић може да буде успешан селектор?
- Никад нисам сумњао у то. Пикси је и на терену био као наш селектор, показао је доста знакова да може да буде вођа каснијих година и са клупе. Има толико искуства да може да предвиди сваку ситуацију. Србији је раније фалило мало немачке дисциплине. Стојковић има природан ауторитет, сви играчи су свесни каква је величина и следе његова упутства.
БЕЗ СРЕЋЕ НА СП 1998.
Жалите ли још што нисте више урадили на СП 1998. у Француској?
- Имали смо сјајну генерацију, топ играче у великим клубовима. Недостајала нам је срећа. Да је Мијатовић из пенала против Холандије шутнуо пет центиметара ниже прошли бисмо у четвртфинале. Да у групи нисмо испустили 2:0 у дуелу са Немачком ишли бисмо на Мексико у нокаут фази и лакши пут до завршнице.
ТРЕНЕР У ШКОЛИ АЈНТРАХТА
Остали сте у фудбалу по завршетку каријере и вашем Ајнтрахту...
- Радим већ десет година у Омладинској школи, са генерацијом играча од 7 до 14 година. Виђао сам стално Костића, Јовића и Гаћиновића док су играли у Франкфурту.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.