Дуле Савић: Због Рајка Митића отац нам је усадио љубав према Звезди

Поводом обележавања сто година од рођења Рајка Митића, прве Звездине Звезде Душан Савић, Јован Аћимовић и Душан Маравић говорили су о „џентлмену у копачкама”, легенди Црвене звезде, српског и југословенског фудбала.

- Припала ми је част да кажем неколико речи о Рајку Митићу - првој Звездиној Звезди. Као што је рекао имењак Душан Маравић, непоновљивој личности у Црвеној звезди, у југословенском и српском фудбалу. Рајко је у то време био протитип не само најбољег играча Југославије, већ и модел како би требало да изгледа човек новог времена. Поштен и поштован, у чије се ставове и одлуке није сумњало нити се његова одлука доводила у питање. Старији се сећају да је Рајко једног од својих најбољих пријатеља и колега Бранка Станковића истерао са терена због једног непромишљеног геста, а то му нису замерили навијачи, управа и тренер.

Подсетио је Савић како је Рајко знао да у Сплиту изведе екипу са терена и повуче у свлачионицу после инцидента навијача Хајдука.

- Наравно сви су били кажњени сем Боре Костића који је био погођен каменом у главу и није се наставила утакмица. Отац је брату и мени усадио љубав према фудбалу и Црвеној звезди захваљујући Рајку Митићу због којег је почео да навија за Звезду. У то време је било пуно великих фудбалера, а Рајко је био један од највећих и највећи господин од свих. Сматрао је наш отац да када је неко такав онда су сви играчи у клубу поред њега господа и зато је почео да навија за Црвену звезду.

Наглашавајући да је имао сам срећу да се често дружи са Митићем на Златибору, као и у време док је играо у Звезди. Испричао је и успомену на једно незаборавно заједничко путовање.

- На првој турнеји у Аустралији Рајко Митић је био вођа пута коме је тешко падало месец дана даљине и одсуства од Београда. Стално смо се шалили да иде и на следећу турнеју са нама као вођа пута, а знао је то на свој начин да прокоментарише. Свима је био узор, поставио је људске и играчке стандардне свима који смо носили црвено-бели дрес и после њега није било лако носити капитенску траку нити Звездин дрес. Требало је бити достојан и носити Рајкову осмицу. Срећа Звезда је увек имала велике играче који су оправдали то поверење. Једна велика и непоновљива личност.

Затим је открио кад је славни песник престао да бодри Звезду.

- Душко Радовић, велико име српске културе је био пријатељ са Рајком Митићем још из млађих дана док су живели у Кошутњаку. Навијао је за Рајка Митића пре рата, а после за Рајка Митића и Звезду све до краја каријере Звездине осмице, у црвено-белом дресу када је престао да навија за нас и почео неким чудом да навија за комшије. Постоји анегдота где је мајка Матије Бећковића рекла за Душана Радовића: “Тако паметан човек, а може да навија за Партизан”. Али он је навијао за Звезду све док је Рајко играо. После тога је рекао да не може да навија јер више нема Рајка Митића - рекао је Душан Савић.

Са доста емоција је Јован Куле Аћимовић говорио о величини Рајка Митића.

- Рајко Митић и његове спортске заслуге су у свакој породици, па и мојој, биле саставни део одрастања и васпитања. Као дете растао сам уз то име и легенду, јер мој отац је на неки начин Рајков исписник, чак је и друговао са њим. Од оца сам чуо многе ствари које чак нису биле објављене. Када сам као дете дошао у Црвену звезду сви митови и легенде су сажете у једном имену, а то је бата Рале. Имао сам једну огромну играчку и људску срећу да одрастем уз духовне и спортске постулате које је Рајко сигурно унео у Црвену звезду. На крају захваљујући бата Ралету сам постао репрезентативац Југославије када то нисам очекивао ни сањао. Десило се да сам ванредно позван на римско финале које сам претходно гледао на телевизији. Тај избор је у највећем проценту одредио мој будући спортски живот. У то име му се захваљујем, њему и наравно Црвеној звезди као кући у којој смо одрасли и израсли у људе - рекао је Куле Аћимовић.

Више фотографија са отварања изложбе можете погледати на у нашој ФОТО ГАЛЕРИЈИ.