Аргентинци су славили. Победили су Енглеску (2:1) и пласманом у полуфинале се приближили остварењу циља, освајању Првенства света 1986. Гаучоси су славили Марадону. Постигао је два гола и то каква. Уписао их је у историју фудбала. Све што је имао у ногама показао је у 55. минуту.
- Енрике је додао Дијегу. Марадона има лопту. Двојица су око њега. Он додирује лопту. Геније фудбала напредује по десној страни и пролази трећег. Додаће Буручаги. Још је код Марадоне. Геније. Геније. Геније. Да-да-да-да-да-да-да! ГООООООООООЛЛЛЛЛЛ! ГООООООООООЛ!!!! Извините, желим да плачем! Драги боже, живео фудбал. ГОООООЛ! ДИЈЕГОООООЛ! Марадона. Ово вас натера да плачете, опростите ми. Какав незабораван трк! Са које си планете дошао и од свих земања изабрао да паднеш у Аргентину? Хвала ти Боже за фудбал, за Марадону, за сузе – викао је у микрофон коментатор аргентинске телевизије Виктор Уго Моралес док је 115.000 људи на Ацтека стадиону клицало Марадони, чак и Енглези.
Док су у свлачионици играчи препричавали како су видели Марадонин гол, Енрике је опасан малим пешкиром изашао са туширања.
- Свака њему част, али после онаквог мог додавања и није могло другачије. Да није дао гол требало га је убити – рекао је Енрике.
На половини поља Аргентине Ектор Енрике је додао лопту Марадони између Енглеза Бирдзлија и Рида.
Марадона ју је примио левом ногом и онда је десном уследио дриблинг којим је обојицу Енглеза избацио из равнотеже. Био је то и једини тренутак кад је десном ногом додирнуо лопту до краја акције. Кренуо је ка голу контролишући лопту „левом спољном“. На 30 метара од гола је прошао Бучера. Испред шеснаестерца гурнуо лопту и прескочио ногу Фенвика. Стигао је на десет метара од гола. Голман Шилтон му се бацио у ноге, али је само повукао лопту у страну и наставио даље ка голу. Био је то једини тренутак кад је лопту додирнуо „левом унутрашњом“. Бучер га је сустигао, али био је на погрешној страни, на десном рамену и кад је покушао да га обори Марадона је у из петерца гурнуо лопту небрањен гол. Све је трајало само једанаест секунди, а лопту је трчећи 70 метара додирнуо 13 пута.
- Та битанга Енрике! Лопту ми је дао на нашој половини. Чак и у таквом тренутку нашао је начина да мисли на себе – присећао се Марадона у аутобиографији „Ја, Дијего“.
Мондијал 1986. био је Марадонин турнир. Довео је Аргентину по Златни глобус. Био је то његов турнир. Играо је најбоље у животу. Желео је трофеј више од свега. Толико да је био спреман и да вара. Као у 51. минуту утакмице против Енглеске.
Марадона је са леве стране пролазио Енглезе као чуњеве. Испред шеснаестерца је покушао да одигра дупли пас са Буручагом. Буручага није добро умирио лопту, одбила му се од ноге и одлетела иза леђа. Заградио га је Енглез Хоџ и одбио лопту. Одлетела је у шеснаестерац. Голман Шилтон је потрчао на лопту и испружио десну руку да је „боксује“. Испред Шилтона је скочио 25 сантиметара нижи Марадона. Лопта је отишла у гол.
Марадона је трчао да прослави гол, али није било страсти.
- Мислио сам да ће судија поништити гол. Кад сам схватио да није видео почео сам да славим – причао је Марадона.
Пред 115.000 гледалаца, свих Енглеза и Аргентинаца на терену, једино судија Али Бенасер из Туниса није видео да је Марадона лопту ударио руком. Тренутак су овековечиле ТВ камере и фоторепортери, Енглези су објашњавали судији шта се догодило, али није вредело.
После утакмице Марадона је изјавио да је гол постигао „божјом руком“.
- Сад могу да кажем. Није то била „божја рука“. Била је до Дијегова рука. Дијегова рука је била та која је украла Енглезима новчаник из џепа – записао је Марадона у аутобиографији: - Ни сам не знам како сам онолико скочио. Ставио сам леву шаку на потиљак, што голман Шилтон није ни приметио, а Фенвик који је био иза нас је први тражио спас. Не зато што је видео моју руку већ због тога што му није било јасно како сам могао онолико да скочим. Кад сам видео да помоћни судија трчи према средини терена погледао сам према месту на трибини где су били мој тата и таст, да бих им викнуо гол. Мој стари је био уверен да сам гол дао главом. Поступио сам луцкасто, јер сам ликовао с подигнутом левом руком, гледајући испод ока шта раде судије, а Валдано ми је с прстом на уснама показивао да ћутим.
Аргентина је победила 2:1. Коначан резултат постигао је велики енглески стрелац Гари Линекер у 80. минуту голом који нико не памти како је постигнут.
За Аргентину утакмица против Енглеске није било само четвртфинале са великим улогом. Иако раздвојени на два краја света, између Аргентине и Енглеске је владао велики ривалитет. Британци су имали велики утицај на аргентински фудбал, међутим Аргентинци су се више приклонили италијанској школи.
Пред Мондијал 1986. ватру на уље је долио Фокландски рат, војни сукоб око архипелага Фокландских острва како их зову Британци односно Малвина, како их зову Аргентинци. Рат је трајао три месеца, а уз обострано велике жртве Британци су задржали Фокланде.
- Било је то више него победити Енглеску у једној утакмици, више него избацити Енглеску са светског првенства. Ми смо на неки начин кривили енглеске играче за све што нам се догодило, за све што је аргентински народ пропатио. Знам да изгледа као лудост, као глупост, али је оно што смо тада осећали било је да бранимо нашу заставу, наше момке који су изгинули и момке који су преживели . Зато мислим да је тај мој гол имао толико симболике. Заправо, оба су имала свој значај – причао је Марадона.
Енглези никад нису опростили Марадони први гол. Голман Питер Шилтон није позвао Марадону на своју опроштајну утакмицу, а они што је увек говорио поновио је и у интервјуу за Би-Би-Си.
- Марадона је фантастичан играч, али није довољно бити само одличан играч, посебно на његовом нивоу. Марадона је варалица. Кривим судију и помоћног судију, волео бих да је тада постојао ВАР. Марадона се никада није извинио. Тај гол је данас познат из погрешних разлога – рекао је Шилтон прошле године у интервјуу за ТВ „Џи Би њуз“.
Марадона никада није марио за критике Енглеза. Једном је у интервјуу за Би-Би-Си био и ироничан.
- Судија је признао гол. Зашто бих ја сумњао у поштење судије?
Можда је управо тај потез на Ацтека стадиону направио непремостиву разлику између Марадоне и Пелеа у позиционирању за статус најбољег фудбалера свих времена. Поред свих скандала које је направио ван терена Марадона је на терену показао да је достојан славном Бразилцу. По свему, осим по начину како доћи до победе. За разлику од Пелеа, једнако достојанственог и кад побеђује и кад губи, Марадона није бирао начин како да победи.
- Сличан гол дао сам 13. маја 1981. исто против Енглеске, на Вемблију. Неславно се завршило. Кад сам већ славио гол, али судија је видео и није признао гол. Брат Турко ме је позвао телефоном и рекао ми шта нисам урадио добро и које потезе је требало да изведем да би то стварно био гол - сећао се Марадона.
Имао је, ипак, Марадона и подршку. Било је оних који су мислили да је и варање део фудбалске вештине. Међу таквима је био и легендарни нападач Силвио Пиола, члан репрезентације Италије која је освојила Првенство света 1938.
- Свима онима који говоре да нису поштен зато што си дао гол руком реци да то није тачно. И ја сам једном дао гол руком, кад сам играо за Италију против Енглеске, а Италијани су га и те како славили – причао је Марадона о сусрету са Пиолом.
Марадона је на Првевству света 1986. урадио оно због чега је дошао у Мексико. Као капитен Аргентине је подигао Златни глобус. Гаучоси су у финалу победили Западну Немачку резултатом 3:2.
Био је то један од најбољих Мондијала у историји. Учествовали су сви дотадашњи светски шампиони. Упамћен је по одличним утакмицама и прелепим головима. У Мексику су се окупили и сви најбољи фудбалери тог доба. Уз Марадону играли су Немац Матеус, Француз Платини, Шпанац Бутрагењо, Белгијанац Шифо, Италијан Роси, Украјинац Блохин под заставом Совјетског Савеза, Данац Симонсен, Уругвајац Франческоли, Пољак Боњек, Португалац Дијамантино, а тек Бразилци Зико, Сократес, Фалкао....
Сви су имали својих пет минута. Само је Марадона имао свој турнир. Имао је и једну утакмицу само за себе.
Први гол против Енглеске је упамћен као „Божја рука“.
Други је проглашен за Гол 20. века.
ДРЕС ИЗ ПРОДАВНИЦЕ
Дијего Марадона је Првенство света 1986. означио као почетак сукоба са ФИФА који су га пратили до краја каријере.
- Због телевизијских преноса одредили су да играмо у подне. Знате ли како изгледа играти у Мексико Ситију у 12 сати – причао је Марадона.
Аргентинци су тражили начин како да се изборе са врућином. Неколико дана пре утакмице са Енглеском играли су у Пуебли у памучним плавим дресовима. Играчи су једва издржали утакмицу.
У истим је требало да играју и против Енглеске.
Селектор Карлос Билардо је сматрао да ће памучни дресови још више исрпети играче и послао је економа Рубена Мошелу да у продавницама у Мексико Ситију пронађе другачије дресове.
Мошела је нашао две гарнитуре, али није могао да се одлучи коју да купи. Донео их је у хотел репрезентације и ставио пред играче.
- Ова мајица је лепа. У њој ћемо победити Енглезе – рекао је Марадона и изабрао плави дрес са једва видљививм пругама другачије нијансе.
Економ се вратио у град и купио 38 мајици, а преко ноћи на њих зашио грб ФС Аргентине и спонзора.
После утакмице дрес са Марадоном је разменио Енглез Стив Хоџ. Изложио га је у Националном музеју фудбала Енглеске.
У мају је дрес ставио на аукцију. Купљен је за 7,14 милиона фунти. Мајица купљена у продавници у Мексико Ситију постала је најскупља фудбалска меморабилија.
БОЖЈА РУКА ИГРА ГЛУВИХ ТЕЛЕФОНА
Судија Али Бенасер је сачувао лопту којом је играна утакмица Аргентина - Енглеска. Искористио је одлуку ФИФА донету током СП 1986. којом је судијама дозвољено да задрже лопту као сувенир са Мондијала.
Прошле седмице Али Бенасер је лопту ставио на аукцију. Прелепа „ацтека” се током година издувала, али јој значај није умањен. Продата је за три милиона евра. Велику суму Тунишанин је издвојио у хуманитарне сврхе.
- То је дар од Бога - рекао је Бенасер пред продају лопте коју је додирнула „божја рука”: - Имао сам каријеру дугу 25 година и донео сам све одлуке које су ми биле намењене да донесем.
Утакмица на Ацтека стадиону је ставила тачку на Бенасерову каријеру. Никад више није судио на светским првенствима.
За гол који је признао Аргентини увек је кривио помоћног судију, Бугарина Богдана Дончева.
- Заслепели су ме сунчеви зраци, нисам добро видеш шта се догодило. Погледао сам ка Дончеву. Он је био у бољој позицији, могао је да види. Пре турнира ФИФА нам је дала јасне смернице. Ако је линијски судија у бољој позицији требало би да поштујемо његову процену. Оклевао сам да донесем одлуку, гледао сам ка њему чекајући да покаже неки знак. Дончев је потрчао ка централној линији што је значило да је гол регуларан - испричао је Бенасер.
Богдан Дончев је преминуо 2017. Никад није прихватио одговорност.
- ФИФА није дозвољавала помоћницима да разговарају о одлукама са главним судијом - изјавио је у више интервјуа.
Бенасер је је био импресиониран понашањем Енглеза.
- Пришао ми је Гари Линекер и рекао „молим вас, досудите играње руком”. Одговорио сам „молим вас, играјте” и они су послушали.
Тунишанин се до детаља сећао и другог гола Марадоне. Део заслуга је приписао и себи.
- Потрчао је са средине терена, а ја сам га пажљиво пратио. Када судите некоме као што је Марадона, не можете да скинете поглед са њега. Покушали су трипут да га сруше, али га је жеља за победом гурала напред. Сваки пут бих викао „предност” док не дође до шеснаестерца. Гледао сам ван казненог простора, питајући се како је овај играч отресао три одбрамбена играча и спринтао скоро 50 метара. Мислио сам да ће га Енглези стићи и срушити и био сам спреман да досудим једанаестерац. На моје изненађење, дриблингом је прошао поред другог дефанзивца и голмана Шилтона] да би постигао оно што ће постати „гол века“. Поносан сам и почаствован као особа и као судија што сам одиграо улогу у том историјском достигнућу - рекао је Али Бенасер у интервјуу за Би-Би-Си.
Признао је Али Бенасер да је у завршници утакмице навијао за Енглесу.
- Кад је Линекер постигао гол и смањио на 1:2 навијао сам да Енглези изједначе. Желео сам да у тој утакмици уживам још 30 минута. Упркос врућини била је то прелепа утакмица два сјајна тима.
Али бин Насер и Марадона срели су се после 29 године. Аргентинац је 2015. посетио Тунис. Том приликом је посетио Али Бенасер у његовој кући.
- Рекао сам му да није Аргентина освојила светско првенство него Марадона. Одговорио ми је „да није било тебе не бисмо освојили шампионат” - испричао је Али Бенасер показујући поклоне које је добио од Марадоне, међу њима и дрес Аргентине с потписом „пријатељи заувек”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
