Неизбрушени дијамант југословенског фудбала. Најмлађи капитен Југославије. Најбољи играч Плавих на СП 1982. Члан идеалног тима ПЕ 1984. у избору Лекипа.
Иван Гудељ (62) је прерано постао легенда. Болест му је каријеру прекинула у 26. години, али га фудбал никада није напустио. УЕФА је финансирала документарни филм „Иванова игра“ који прати књигу „Хајдучка прича“.
Некадашњи фудбалер сплитског Хајдука Мондијал у Катару прати из Београда. Довеле су га фудбалске приче. Прича их из душе.
- Фудбал је дивна игра. Непредвидива као живот - каже и наставља: - Играти на светском првенству је најлепше што фудбалер може да доживи. Не могу да нађем речи да то опишем.
Не свиђа му се турнир у Катару.
- Није Катар земља за светско првенство. Све је нагомилано у једном граду, велика је гужва, а много тога забрањено. Није ово ни термин за светско првенство. Нема фан зона, не гледају се преноси на трговима, недостаје набој међу људима који траје целог дана. Све се свело на сат времена пре и после утакмице.
Није задовољан ни квалитетом. Играо је у последњем златном добу југословенског фудбала. У време великих мајстора Марадоне, Платинија, Сократеса, Стојковића... Пореди их са данашњим играчима.
- Забранио бих да неко носи „десетку“ осим Месија и Модрића. Фудбалу недостају племенити играчи. Много је играча, а мало мајстора. Можда још само Гризман, он једини оплемењује игру Француске, али ни он није права „десетка“.
Сурово је критичан према онима који квалитет подређују резултату.
- Катару није било место на турниру. Пољској и Аустралији бих одузео бодове и рекао „нисте ви за ово“. Чувени радијски коментатор Иван Томић је за такве знао у преносу да каже „ово су камиони, а противници су авиони“.
Другачије прича о онима у којима види лепоту фудбала.
- Добро је што је Аргентина прошла у осмину финала. Видело се какви су кад је притисак био најјачи. Француска је много јака, брза, разноврсна... Фасцинирале су ме САД. Начин игре, тактичка зрелост и понашање после победе против Ирана су оно што је потребно светском првенству. Португалци су европски Бразилци. Имају одличне играче, не само Кристијана Роналда. Пргави су, безобразни, на добар фудбалски начин. Енглези су нешто посебно. Велики су потенцијал. Показали су зрелост у групној фази, видећемо како ће даље сад кад се све своди на једну утакмицу.
Бразил издваја од свих.
- Изненадио ме оптимизам у Србији пред утакмицу против Бразила. Како на Бразил? Имају одличне играче, али опет имају и одличан тим. Фантазија је како играју. Изгледа да у Србији људи нису знали против кога играју. Код њих нема тактичке грешке.
Од Бразила очекује да дође до финала, па и да освоји Златни глобус.
- Бразилци најтеже позиције решавају на најлакши начин. Не подлежу притиску. Тактички су одлични, а људи греше кад гледају само како нападају. Погледајте како играју одбрану. Најбољи дефанзивци су Бразилци. Тијаго Силва и Маркињос су стуб тима, остали су надоградња.
Прича тако дође и до Србије.
- У реду је желети победу против Бразила, али треба бити свестан против кога се игра. Србија има одличне фудбалере и то подиже амбицију, али неопходно је бити реалан. Први циљ требало би да је пролазак групе, а после је све могуће.
На тренутак прави скок кроз време.
- Отишли смо на Првенство света 1982. са очекивањима нације да ћемо играти најмање полуфинале. Предвиђано нам је било и финале, али без полуфинала није требало ни да се враћамо. И ми смо били сигурни да ћемо направити нешто велико. Пред одлазак у Шпанију посетио нас је политичар Стане Доланц. Дословце нас је питао да ли смо нормални. Рекао нам је да смо народ припремили за успех и да ће народ бити љут ако освојимо „само“ треће место. И тако је било. Увек ме та прича подсети да је неопходно бити реалан у очекивањима.
Брзо се враћа у данашњицу.
- Зашто Србија не верује селекторима? Зашто смена после сваког светског првенства? Да ли ће тако и са Стојковићем ако не освоји светско првенство? Пиксију треба дозволити да ради, да настави и од нереда направи ред. Селектора треба подржати и заштити. Књижевник Душко Радовић је рекао феноменалну реченицу „лакше се заборављају победе него порази“. Народ неће опростити пораз, али селектор мора да осети да и у поразу има подршку.
Истиче да је потребна и повратна реакција.
- Критика, она добронамерна, је неопходна и увек пожељна, али треба наћи начин како је саопштити. Треба имати меру. Нормално је да новинар пита, а на то треба наћи начин да се одговори. Млади људи су тешки, егоистични. Временом схвате да је од критике боља самокритика. Пођеш од себе и провериш шта си и како радио. Тада ће и људи другачије реаговати. Самокритика је прва победа у животу, па и у фудбалу.
Између поверења, критике и самокритике се налази победа против Швајцарске.
- То је утакмица „50:50“. Швајцарска је тврда, незгодна екипа, добра тактички, искусна... Србија има млађе играче, одличне, индивидуално боље. Србија је трећи гол против Камеруна. То је била поезија. То је игра којом Србија може да победи Швајцарску.
Дање од данашње утакмице не гледа.
- Кад о свему одлучује једна утакмица све је могуће. Тог дана мора све да се сложи, од атмосфере око екипе, добре игре и божје воље. То су непредвидиве утакмице. О њима о-том-по-том. Потребно је до њих доћи. Турнирски систем је веома незгодан. У групној фази може да се калкулише, али кад се игра на једну утакмицу све мора да се сложи до последње „карте“ - закључио је Иван Гудељ, некадашњи првотимац Хајдука и репрезентације Југославије.
ОД КАЛЕМЕГДАНА ДО МАРАКАНЕ
Гудељ ће до краја Мондијала боравити у Београду. Аналитичар је утакмица у подкасту спортске регионалне телевизије.
Слободно време проводи у шетњи Београдом.
- После много сати фудбала потребно ми је да мало будем сам са собом. Прошетам градом, одем до Калемегдана. Уживам у Београду. Ускоро ће ми се придружити и супруга.
Мало је, ипак, сати без фудбала.
- Срео сам се са много пријатеља. Неке сам видео после много година. У Београду ми је увек било лепо - каже Гудељ.
Са Драгишом Бинићем, сарадником на подкасту, обишао је стадион „Рајко Митић“ и музеј Црвене звезде.
- Морао сам да додирнем пехар. Тај нам недостаје у Хрватској. Какво је време, нећемо га скоро имати - рекао је уз громоглсан смех.
У последње време је често у Србији. После промоције књиге „Хајдучка игра“ именован је за почасног грађанина нишке општине Палилула.
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
