Поподневна шетња поред плаже Катара требало је да буде корисна због наших навијача. Хрвати су се на том месту окупљали дан раније кад су играли против Белгије. Наших је ипак, било мало. Срео сам оца и сина из Зрењанина, носили су традиционалне арапске капе, али са осталом одећом у бојама Србије.
Продужили сам даље и угледали познатог човека. Помислих „исти Андрија Калуђеровић“. Нисам веровао да је то он и кренуо даље.
- Репићу – ипак је то био Андрија.
- Препознао сам те, али нисам био сигуран. Није ми било логично да си овде.
- Јесам, од наше прве утакмице са Бразилом, са два сина, најмлађи ми је остао са супругом у Београду. Враћамо се у суботу на недељу без обзира на учинак Србије. Планирали смо да одемо после Камеруна, али због важности утакмице против Швајцарске одлучили смо да останемо. Овде је скуп смештај – каже нападач Графичара, некад ОФК Београда, Рада, Црвене звезде, Пролетера из Новог Сада, са стажом и у Катару.
- Био сам у Ал Шахарији једну сезону 2015. Вруће је. Утакмице и тренинзи били су увече. Овде је само лепо у новембру, децембру, јануару, можда највише четири месеца, остали део године је јако тежак за живот. Све је климатизовано, шопинг центри, превоз, стадиони... Тешко је овде проћи као играч, траже се мајстори, они способни да дриблинзима са центра дођу до гола.
Пут у Доху на Мондијал утаначио је десет дана уочи утакмице Орлова против Бразилаца.
- Нашао сам улазнице, звао и за смештај. Има овде још садашњих и бивших фудбалера из Србије. Дошао је Славко Перовић, видео сам Душка Тошића на првој утакмици, сигурно је још неко ту.
Презадовољан је Калуђеровић оним што је видео у Катару.
- Организација је феноменална, с обзиром на број људи који су овде допутовали и сви су на релативно малом простору. Нема ни много гужве. Савршено је. Почели су да граде стадионе кад сам играо овде. Нисам очекивао да ће да буде овако добро, сад је мања гужва него пре седам година кад сам играо овде.
Сезону 2010/11. провео је у Црвеној звезди. Зна какви су често инциденти уочи, током и после дербија. У Катару је то незамисливо. Мање је и полиције него на Аутокоманди у Београду кад се састају вечити.
- Можда је то зато што нема алкохола. Жестоким пићима и није место на стадионима. Шта ће пијан човек на утакмици?
Потврђује Андрија да је безбедност становника Дохе била иста и док је овде играо.
- Овде може да се оставе отворена врата од куће и аута, нема крађе, криминала...
Млађаним синовима Лазару и Луки свиђа се у Катару.
- Купамо се, идемо на утакмице, водио сам их да се сликају са репрезентативцима. Испуњавам им све жеље. Обојица су иначе, били рођени кад сам играо за Ал Шахарију. Старији се нечега сећа. Купамо се у децембру, милина.
На Калуђеровића је више репрезентација оставило најјачи утисак на планетарној смотри.
- Бразил, Шпанија, Аргентина у друге две утакмице. Волео бих да Гаучоси освоје Златни глобус због Месија, навијам за њих после Србије – закључио је Андрија уз незаобилазне поздраве за више новинара Журнала, са којима дуго година сарађује.
СА ТАДИЋЕМ У СВИМ МЛАЂИМ СЕЛЕКЦИЈАМА
Први пут је други најбољи стрелац у историји српских шампионата (иза Милана Бојовића из лучанске Младости) на планетарном шампионату. Играо је 2008. на Олимпијским играма у Пекингу.
- Био је Душан Тадић у тој селекцији. Млађи је од мене годину дана. Није тад наговештавао наш капитен да ће да буде овакав играч. Таленат није споран. Цео стаж у млађим репрезентативним тимовима смо провели заједно. Постао је вођа Ајакса, то могу само врхунски асови. Свака му част.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
