Још један меч за незаборав: Свим срцем уз Србију

Свака утакмица на Светском првенству у Катару има епитет спектакла. Србија се против Швајцарске борила за пласман у осмину финала. Успех незамислив за нашу репрезентација још од 1998. и времена кад су селектор Драган Стојковић и његов сарадник Љубинко Друловић носи дрес СР Југославије.

Више од 3.000 навијача Орлова на стадиону, много њих по граду током дана и испред велелепног монтажног објекта „974“ бодрило је Пиксијеве изабранике у пресудној утакмици за пласман у нокаут фазу Мондијала.

Вијориле су се заставе, певале песме, клицало Србији, многи су се, наравно фотографисали испред стадиона за успомену до краја живота. Надале су се наше присталице да ће још дефиловати Дохом, да ће сведочити великом успеху Орлова.

Било је и Швајцараца са својим транспарентима. Ни трага од евентуалног сукоба. У Катару су туче навијача незамисливе, ваљда сви знају колико би дуго могли да проведу времена у притвори ако се потуку, а овде свакога лако пронађу.

Ближио се почетак меча, гужва је била све већа. Еуфорија је расла. Није свеједно војевати битку за пласман међу 16 најбољих, тамо где нема четвороструког светског шампиона Немачке, Мексика после дуго времена, Белгије (трећепласиране са прошлог Мондијала).

Tрибине су се пуниле у последњих пола сата пред утакмицу. На свим стадионима није проблем да се улази и касније, јер је процедура брза.

Заставе из разних крајева Србије, дијаспоре наговештавале су сјајну подршку Орловима. Тако је и било. Осећали су се наши репрезентативци сјајно због помоћи са трибина, имали су је и на прве две утакмице против Бразила и Камеруна.

Присуство утакмицама на светском првенству остаће свима у дугом сећању, незаборавно је све оно што тренутку у земљи домаћина највећег фудбалског такмичења доживљају не само навијачи, већ и новинари, функционери. Савремен начин контроле, улазак без гурања, ако закасните или се одлучите на касни долазак на стадион чекање у реду.

Појавити се овде ствар је престижа. Фудбал је још једном показао чудесну моћ какву нема ниједан други спорт. Свака част свим заслужнима који су Србију довели у Катар, надамо се да ћемо бити и 2026. у САД, Канади и Мексику на следећем планетарном шампионату. Био би можда и подвиг везати три узастопна Мондијала, а Орлови то могу.