Зид ћутања међу Орловима

Дан после пораза од Швајцарске и елиминације са Светског првенства зид ћутања у репрезентацији Србије. Немогуће је јуче било доћи до било кога из табора Орлова, замолити за коментар, постављати питања. Нико није био спреман да нам изађе у сусрет.

После завршетка Мондијала у групној фази није било могуће да наш државни тим настави да користи конференцијску салу у СЦ „Ал Араби“, где су играчи разговарали са новинарима. Пошто нам је у микс зони саопштено да после Душана Тадића, Страхиње Павловића, Александра Митровића, Душана Влаховића и Филипа Костића више неће бити изјава, замолили смо портпарола ФСС Милана Вуковића да нам за јуче организује сусрет са селектором Драганом Стојковићем. Речено нам је да ће током дана све бити познато. Сати су пролазили, одговори нису стизали.

Пикси није нашао за сходно да се огласи, од доласка у Катар причао је шест пута, у три маха дан уочи утакмица, на конференцији после меча. Увек кад је било обавезно, ништа преко тога. Легенда нашег фудбала остала је коректна, зна и да је заслужио критике па их није коментарисао, правдајући се да их не чита. Јуче је међутим, морао пред јавност. Заслужили су сви они који су га подржавали и величали од марта прошле године да шире образложи лош учинак на планетарном шампионату. Скоро цео живот је спортиста, старог је кова и зна шта значи и за њега кад каже шта мисли.

Није било разлога чекати да се све легне, уосталом после повратка у Србију биће тешко Орловима ући у траг. Сви ће се разбежати, а новинари сем до појединаца телефонским путем, неће моћи доћи до њих пре друге половине марта и окупљања уочи почетка квалификација за СП.

Стојковић сигурно зна да је дужан још неке одговоре, да они не могу да сачекају без обзира што је још и пре Бахреина и Катара имао немирне снове. Тешко је и другима, а најодговорнији морају кривицу да преузму на себе и да се бар обрате јавности.

Најгоре би било да селектор, играчи и остали из ФСС забораве на професионалне обавезе, пусте да време прође и неуспех се заборави. Кад почне следећи циклус онда ће Мондијал бити само прошлост.

Професионални став не дозвољава нам такав приступ, уложићемо напор да дођемо до најодговорнијих, ако и не успемо нећемо одмах затворити страницу звану Светско првенство. Ако смо могли да га најављујемо од оне величанствене вечери 14. новембра 2021. у Лисабону, можемо и сада још неко време. Кроз нашу, али и анализу оних без длаке на језику, спремних да објективно сагледају ситуацију, не препусте се стихији и незамерању.

Болан је сваки неуспех, а највише онај који није детаљно образложен. Репрезентативци и сви други око њих морају да знају своје обавезе, да није обраћање јавности само кад напишу статус на Фејсбуку, Твитеру или Инстаграму. Део савремене комуникације је и разговор, одговарање на питања, ако ништа друго то је и питање опште спортске културе и васпитања. Најгоре је ћутати, такви су најбитнији сами себи и не желе да са другима поделе оно што осећају. Не схватају да ће тако и њима бити лакше, одуже се онима који су их скоро две године максимално подржавали.