Стојковић успешнији од Антића и Петковића

Драган Стојковић је и после два пораза и ремија на Мондијалу процентуално најуспешнији селектор Србије.

Најсувислије је поређење Пиксија са Радомиром Антићем. Једино су њих двојица водили државни тим кроз целе квалификације и завршни турнир. Садашњи главнокомандујући на клупи Орлова имао је и Лигу нација, а Антара више пријатељских утакмица јер се Светско првенство 2010. играло лети, а уз то почео је и следећи циклус квалификација за Европско првенство, истина на само две утакмице на којима због казне није могао да седи на клупи.

Стојковић је освојио 69,4 одсто бодова, Антић 67,8. Пикси има предност јер је и извео тим на четири меча мање. Заједничко за обојицу је што нашу репрезентацију нису одвели у осмину финала, а имали су шансу и очекивања јавности била су велика. Пикси је пао пред Бразилом (0:2), Камеруном (3:3) и Швајцарском (2:3). Антара је славио над Немачком (1:0) и то је свакако победа над највећом селекцијом у историји државног тима Србије, али и изгубио од Гане (0:1) и Аустралије (1:2).

Стојковић би требало да има шансу да веже два циклуса, Антићу то није омогућено, смењен је после победе над Фарским Острвима у Торшавну (3:0) и ремија са Словенијом (1:1) у Београду.

Логично је и поређење два предводника Србије на мондијалима са Илијом Петковићем, селектором Србије и Црне Горе на планетарном шампионату 2006. у Немачкој. Покојни Петко дошао је на селекторску функцију (други пут) при крају квалификација за ЕП 2004, а одлазак на то такмичење био је немогућа мисија. У следећем циклусу Илија је одвео Плаве на СП без пораза и са једним примљеним голом у групи са Шпанијом. СЦГ је у Немачкој 2006. поражена од Холандије (0:1), Аргентине (0:6) и Обале Слоноваче (2:3). Процентуално, Петковић је освојио 46,4 бода, дакле много мање од Стојковића и Антића.

Поређење ове тројице са осталим селекторима од 2006. до данас било би неадекватно. Нико се није толико дуго задржао на клупи и имају знатно мањи број утакмица. Младен Крстајић је на Мондијалу 2018. освојио три бода, али није тим водио кроз квалификације већ Славољуб Муслин.

Љубиша Тумбаковић је наследио Крстајића и није се пласирао на ЕП 2020. не успевши да надокнади минус некадашњег ученика из квалификација, али ни да елиминише Шкотску у финалу баража.

Владимир Петровић био је неуспешан на путу до ЕУРО 2012, Синиша Михајловић није одвео Орлове на СП у Бразил 2014, Дик Адвокат и Радован Ћурчић били су неуспешни у покушајима да Србија буде учесник континенталне смотре 2016. у Француској.