Пикси мора другачије!

Одлучност Драгана Стојковића да остане на клупи репрезентације Србије до краја наредног циклуса квалификација, надамо се и завршног турнира Европског првенства, повлачи са собом многа питања за наредни период.

Свакако да је останак Пиксија најбоље решење, без обзира на лоше вођење тима на Светском првенству у Катару. Иако је пао на испиту из тактике, психологије, анализе противника, па и физичке спремности тима, Орлови заслужују да први пут имају истог селектора четири године. Није у питању само жеља играча, већ и чињеница да у овом тренутку не постоји тренер способан да нам гарантује успешније резултате од садашњег главнокомандујућег.

Сасвим је сигурно међутим, да многе ствари неће остати исте од марта, кад почињу борбе за континентални шампионат 2024. у Немачкој. Пре свега, ФСС можда и у јануару, али пре старта квалификација, извесно је, добиће новог председника и Извршни одбор.

Драган Стојковић је до сада био много више од селектора. Ауторитетом се наметнуо на Теразијама 35 после оставке Славише Кокезе и због тога је кандидатура Ненада Бјековића за првог човека српске куће фудбала била његов избор. Пошто то није прошло на седници Скупштине, а Бјековић се повукао, страна са којом се не слаже има већину и Пикси ће са новим председником морати да разговара о многим питањима. Позиција му већ сад није тако чврста, јер само је питање времена кад ће бити заказана седница највишег органа ФСС, а онда следи нова расподела карата.

Неће се нови председник одрицати селектора који нас је одвео на СП, иако смо у Катару лоше прошли, али неће ни утицај Стојковића бити као до сада. На Пиксијевој страни су играчи. Медији га, логично је, више не подржавају као пре Мондијала. Огромна сујета и недостатак самокритике у излагању пред новинарима у понедељак у Старој Пазови, могу да штете само селектору. Није Стојковић нашао за сходно да ниједном речју каже да је правио лоше измене зато што је погрешно проценио ситуацију. Узрок ране елиминације Србије са планетарног шампионата по селектору су искључиво неспремност играча и повреде. Заборавио је Пикси шта је причао после утакмице са Бразилом, поручио је новинарима из земље кафе, самбе и фудбала, да ће дати Бог да се сретнемо опет. Мислио је на ово СП, био и даље оптимиста, а пре три дана причао је да је знао да са главним играчима у оваквом стању Орлови нису могли даље од групне фазе.

Мораће селектор да пажљиво анализира неуспех и крене од себе. Тешко да ће му садашњи сарадници указати на грешке. Не само зато што Стојковић слуша само себе и због тога што је у стручни штаб одабрао довољно лојалне људе, срећне што с њим сарађују, а с недовољним ауторитетом и знањем да га натерају на било шта друго.

Пикси има право, наравно, да одабере какав год систем жели. На Мондијалу се његова формација прво 3-4-2-1, па 3-4-1-2 показала катастрофалном. Играчи су се у таквом распореду на терену претерано трошили, зато и јесу увек више претрчали од противника, али ефекат је био раван нули. Све би било другачије да је селектор за ове две године пронашао бекове. За то можда и није крив, заиста их нема. Ако је Слободан Урошевић протекле јесени скренуо пажњу на себе по левој страни, нема никога са супротне. Тешко је и да ће до марта бити другачије.

Уколико настави да игра на исти начин Стојковић ризикује и неуспех у квалификацијама за ЕП, иако је, објективно, само Мађарска тим на нашем нивоу, показала је озбиљан квалитет у Лиги нација у групи са Енглеском, Немачком и Италијом. Бугарска и Црна Гора су квалитетом далеко испод Србије и ту систем не би смео да буде препрека. Треба међутим, правити планове и за завршну смотру ако до ње стигнемо.

Јаки противници не праштају грешке и због тога Пикси мора добро да размисли како ће даље. Могао би да опет дође у ситуацију као у Катару, да не жели да промени победничку формулу из квалификација, иако и сам зна, што је и говорио у Дохи, да је велико такмичење нешто друго и теже.

Још већи проблем је што су нас ривали прочитали. Никога више Стојковић не може да изненади кад изведе Митровића и Влаховића заједно у шпиц, без обзира на њихов квалитет. Тактике и постоје да би се мењале и прилагођавале различитим тренуцима. Да ли ће, с обзиром на све досадашње грешке, селектор бити довољно интелигентан и мудар да смисли нешто ново остаје да се види

Док још видамо ране са Мондијала много је разлога да се одмах прионе на посао и размисли како даље. Сигурно не исто као до сада, јер не понавља се Лисабон у сваком циклусу, а и увек корачати истим путем често може да буде погрешно.