Смена Пиксија? Глупост!

Струковна и лаичка фудбалска поларизованост ових дана царују Србијом, после повратка репрезентације из Катара. Једнима је бод у групној фази фијаско, другима крах, слом, блам... најчешће у зависности од симпатија. Драгомиру Окуки неуспех, искључиво. 

А, кад каже један од знатнијих тренера српских... онда нема погађања.

- Да ли је реално било да прођемо групу, не знам – релаксирано уверава Окука, полуфиналиста Европског првенства 2006. с младом репрезентацијом.- С друге стране, сходно игри и квалитету играча, заслужили смо више од бода у дуелу с Камеруном. Тад, да смо победили већ добијену утакмицу, све би изгледало друкчије. Овако... сплет несрећних и неспретних околности кумовали су изједначењу, првенствено мислим на Павловићеву повреду и принудни излазак с терена. Што је био почетак драме, оба гола смо примили с његове позиције.

Има ли још нешто?

- Кондиција и снага су фалили, понајвише. Момци су нас у квалификацијама и у Лиги нација навикли на изванредне партије, стога, с разлогом смо очекивали макар пласман у елиминациону рунду. Зашто нису били физички адекватно припремљени и у оптималној форми, загонетка је и мени. Пикси је обелоданио многе проблеме, прекјуче у Старој Пазови и...

И, како бисте оценили Стојковићево виђење дешавања у Катару - као реалност или демагогију?

- Знате... нама је еуфорија у генетском коду, такође и депресија. А, линија – танка! Ценим, рецимо, што је погодио тајминг и меру. И, једини из ФС Србије стао пред новинаре. Замерам, без обзира на много тога реченог, што није конкретније обелоданио дешавања унутар државног тима, зашто није био на очекиваном нивоу у техничко-тактичком и физичком смислу; иако су репрезентативци у Катар дошли из такмичења!? Нешто да не штима се видело већ у утакмици с Бразилом, није наликовала оним у квалификацијама и у Лиги нација. Као и у преостале две, што наводи на закључак да нисмо били способни за учинковитије резултате.  

Толико, или..?

- Не знам шта бих још рекао, можда... спречио је говоркања и спекулације, опет поновио и да нисмо од 26 позваних имали квалитетније играче. Сложио бих се и придодао: немамо ни бољег селектора! Е, сад, други пар рукава је за подробну анализу његову и стручног штаба: зашто фудбалски нису пружили више.

Зашто?

- Неозбиљно, некоректно и надасве неколегијално би било да причам о томе, из Београда. Изгарање и борбеност нису изостали, преостало није на мени. Играче боље немамо, уз допунску селекцију, прижељкујем, многи играће Европско првенство у Немачкој 2024. и две године касније Светско у Америци. Група за континентално такмичење је лагана, додуше на папиру, репрезентативци и нација безрезервно верују Пиксију и глупкасто би било променити селектора.

Смена својевремено није и вас мимоишла и то после четвртог места на првенству Европе?

- Било и прошло... Поређење није у сагласју с дешавањима у Катару. Србија није Бразил, Аргентина, Шпанија или Француска. Нема педесетак репрезентативаца и тројица ударних ван такмичарске форме су велик пех за тим, тек главобоља за селектора.  

Какву је поруку преосталој двадесеттројици послао Стојковић, након глорификовања Митровића, Костића и Влаховића?

- Играчи нису будале, боље од Пиксија знају своје место у тиму и колико вреде, у поређењу с поменутом тројицом. Могу да се љуте, у себи... никако наглас. Митровић, Влаховић и Костић су суво злато репрезентације, сликовито речено: знало се одувек ко у тиму коси, а ко воду носи!

Како изгледа испашће да одговорност за, како сте рекли: неуспех на светском првенству - није и Стојковићева?

- Пикси није побегао од одговорности, чим се прекјуче обратио јавности. Нико други...

Али, сложићете се, Стојковића састанак с новинарима не амнестира од одговорности. Многи веле: праведно није према претходницима, почев од Рајка Митића и Миљана Миљанића преко Вујадина Бошкова и Илије Петковића до Радомира Антића и Љубише Тумбаковића?

- Аха... не знам шта бих рекао, понајмање враћао у далеку прошлост. Пикси је доскора имао сјајне резултате, вратио веру у српски фудбал. Присетимо се само туробне ситуације у националном савезу, кад је дошао. Председник је био ухапшен, организациони систем у распаду. Ништа лакше него променити селектора, али размислимо рационално и уозбиљимо се напокон. Актуелна генерација са европским и светским првацима у млађим категоријама нису у Катару рекли последњу реч. Напротив, убеђен сам, направиће нешто велико и значајно у Немачкој и у Америци. Резултат за памћење, дуго... дуго.