Почетна / МОНДИЈАЛ

Павловић о Орловима у Катару: Није баш неуспех

Страхиња Павловић тврди да ће Светско првенству, без обзира што Србија није прошла групу, да му остане у најлепшем сећању
ФОТО: ЕПА/Н. Хол

Коктел емоција у Страхињи Павловићу, уз Вању Милинковића-Савића можда и најбољем Орлу у Катару: туга због ране елиминације репрезентације Србије са Светског првенства и понос личним издањем, зачињеним голом Камеруну!

- И даље је осећај исти – тешко је. Жао нам је што смо се вратили кући, али сад имамо паузу и времена да се „ресетујемо” и покушамо да заборавимо на ово. Већ у марту очекују нас квалификације за ЕП – мондијалску ретроспективу, у студију ТВ Арене спорт, отшкринуо је леви штопер чете селектора Драгана Стојковића.

Да ли је ово био неуспех, генерално – сви тако причају?

- Не бих рекао да је баш био неуспех, пласирали смо се на СП из изузетно тешке групе. Велика је част бити део свега тога. Нормално је да смо ми и цела нација очекивали да ћемо да направимо корак више - нисмо успели, али потребан нам је континуитет – следеће квалификације су прилика за доказивање. Желимо да се пласирамо на ЕП после дугог низа година. Екипа је млада, бићемо сви на следећем окупљању. Имамо неколико играча старијих од 30 година, велика већина – са Новог Зеланда и ми, пристигли после.

Шта се догодило у Дохи?

- Тешко је рећи, играли смо леп, нападачки фудбал, сви су дали све од себе да прођемо даље. Дошли смо мотивисани, било је пехова с повредама. Незгодан је тренутак одржавања СП – многи играчи су играли Лигу шампиона и Лигу Европе, неки су дошли са ситним, неки с већим проблемима. Сви су дали све од себе да буду на терену, на жалост, неке ситнице су одлучиле да не прођемо.

Атмосфера је, као што сви репрезентативци понављају, била добра?

- Јесте, истакао сам и на конференцији – да је атмосфера савршена.

Да ли је и остала таква?

- Да, наравно! Старији играчи који су ту 10 година кажу да је ова група нешто специјално, да никад таква атмосфера није била као у претходних годину и по.

Србија је и на планетарној смотри играла као да је насупрот ње било која друга репрезентација?

- Знали смо, нормално, важност утакмица на СП, али трудили се да играмо исто. Ни у једном тренутку нисмо размишљали о неком повлачењу, игри коју нисмо форсирали у претходном периоду. Држали смо се оног што смо радили, играли исти фудбал, давали голове и имали пас игру. На жалост, примали смо поготке из тактичких грешака, ситуација које нисмо довољно усавршили. У неким тренуцима требало је да боље тактички поставимо ствари. То је, опет, неискуство. Кључни циљ: да „ухватимо” континуитет великих такмичења: сад смо играли СП, дај Боже за две године ЕП. Догоди ли се – биће много боље, не само за нас, већ и следеће генерације.

Светско првенство усред клупских шампионата: добро или лоше?

- Зависи, од играча до играча, мени – било је боље што се играло сада. Променио сам клуб, дошао у Салцбург, имао сам много утакмица у ногама. Првенство у правом тренутку! За неког феноменално, као за мене, за неког другачије. Неким играчима није било баш тако, имали су повреде... Нормално, било би лакше да се играло летос: имате дужи период за одмор и припреме. Све фудбалере држала је мотивација, не треба у томе да тражимо алиби – СП је на четири године, морамо да будемо спремни за све.

Из ваше игре је „исијавао” став: репрезентација је нешто највеће?

- Тако је, имао сам среће да са 19 први пут обучем национални дрес, одиграо сам већ 25 утакмица. Репрезентација ми је број 1, ово СП, без обзира што нисмо прошли групу, остаће ми у јако лепом сећању.

Да нисте изашли из игре на 3:1 против Камеруна и да је остало тако, ствари би у последњем колу, против Швајцарске, ишле другим током?

- Тешко је рећи... Много је тешко кад штопер мора да изађе, новом је потребно време да „уђе” у игру, „намести се”... Стефану Митровићу и Бабићу није било лако, знам из искуства кад ја улазим с клупе. Не знам... да сам остао... сигурно би било другачије: Мистер би могао да изврши неке измене у средини терена или нападу, где је тркачки важније. Опет, шта би било – кад би било.

Очекивало се да ћемо бар до четвртфинала, помињала се и сама завршница?

- Све је то лепо кад тежимо највишим циљевима, волим кад је тако, али некад треба бити и реалан. Имали смо шанси и могли смо, по квалитету играча заслужујемо да прођемо групу иза Бразила, међутим, фудбал има много фактора и некад је непредвидив. „Имали” смо победу против Камеруна, дочекали бисмо Швајцарце са добрим резултатом и вероватно прошли даље. Фудбал је игра у којој одлучују детаљи – тврди Страхиња Павловић.

АСАНО СЈАЈАН ТИП

Асано, ваш некадашњи саиграч у Партизану, одиграо је за Јапан као из бајке?

- Такума је изненадио феноменалним голом против Немачке. Сви знамо да је брз и незгодан, чули смо се – честитао сам му. Пожелео је и он нама, тада, срећу. У контакту смо, дружили смо се док није отишао. Сјајан тип.

Да ли сте пре две године очекивали да ће да пресуди Панцерима?

- Нормално да нисам, знао сам да има квалитет, али... Нисам очекивао ни да ћу ја да будем на СП!

НАВИЈАМ ЗА БРАЗИЛ

Бразил, силан и у другом полувремену против Србије, појачава?

- Први фаворит, сад кад смо испали – навијам за њих.

Шта би било да сте, којим случајем, победили Швајцарску и чули да је Камерун савладао Кариоке?

- Било би и горе, озбиљан шок за нас.

ЗАХВАЛАН ОСТОЈИЋУ

Често сте покретали акције и износили лопту: ту слободу, још у Партизану, дао вам је Бојан Остојић?

- На почетку каријере волео сам да играм напред, као мали љутио сам се на тренера ако ме врати позади. Желео сам да дајем голове и да се радујем! Слађан Шћеповић ме је пустио да играм десетку, центарфора... У првом тиму тренери су ми казали да пазим на авантурице и не идем увек напред. Захвалан сам Остојићу што ми је чувао леђа у тим ситуацијама.

ЛУСАИЛ НАЈБОЉИ

Терени у Катару - беспрекорни?

- Лусаил, где смо играли с Бразилом, феноменалан! Трава је на свим стадионима готово иста, другачија него у Европи, терени су мало тврђи, али под конац. Сви су задовољни, организација је била на врхунском нивоу. Имали смо и климу, ето – на тој утакмици с Камеруном, у 13.00. Кад смо кренули на стадион, било је 30 степени: уф, шта је ово... На игралишту се није ни осетило.

Шта сте јели у Дохи?

- Имали смо нашег кувара, игром случаја – људи у ресторану били су наши људи. Нису имали појма да ћемо да будемо у хотелу! Случајност... Уживали смо.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Реално
Тренутно наш најбољи играч и још горе би било да он није био на СП.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.