Тема Журнала - недостатак бекова, Милојевић: Да не буде сваки брзи играч крило

Милош Милојевић, шеф стручног штаба Црвене звезде, никада није склањао поглед кад се причало о фудбалским проблемима. Без двоумљења пристао је и на разговор о евидентном дефициту бекова репрезентативног калибра у српском фудбалу.

- О томе би више требало да причају они који су дуже у српском фудбалу и који су селектирали играче испод 21 године, наравно и клубови који дају гро репрезентативаца. Општа слика је да уводној селекцији, чим имате брзину, а ми смо као нација у дефициту по брзини, играте крило. У методологији се не прође тренинг за бека и одбрамбене задатке, не створи се дефанзивни менталитет – чини се гађа у мету Милош Милојевић.

Српска стварност је да нема класичне бекове за репрезентацију и због тога се не игра у систему са четворицом позади?

- Разумем селектора да је пробао са винг бековима. То је између, ниси ни бек ни крило. Најлакше је рећи играј са четворицом, а требало би имати играче. Систем се прави на основу најбољих које имаш за то. Некад испадне добро, некад ме. Селекција и сама методологија развоја играча је битна, ретко ко је профилисан целог живота за бека и то је неки вид проблема.

Навео је Милојевић неколико примера везаних за Црвену звезду:

- Милан Гајић до 17-18 године је био задњи везни, принудно је стављен на десног бека на Новом Зеланду 2015. Гобељић није био прво десни бек, позив у Звезду заслужио је као универзалац: крило, задњи везни, други шпиц уз Вукановића...

Проблем око бекова није везан само за Србију?

- Није проблем леви бек у Србији, него у целој Европи. Клубови углавном доводе из Бразила. Десни бекови су у дефициту код нас, у Европи ако хоћете да их доведете морате много да платите. Суштински, неправедно је запостављена позиција.

И Бане Ивановић је постао бек од штопера, изгледа да у Србији не може да се профилише бек од старта каријере?

- То је учињено у клубу, па прихваћено у репрезентацији. Поента је да се у методологији рада формира бек од почетка, да се због брзине не пребацују на крило. Једина лоша ствар је што ми Срби немамо стрпљења. Нека мали у кога верујемо и види се да има квалитет направи три грешке и истрпимо то, а не да га одмах померимо напред јер је тамо безопасније да изгуби лопту. Прича је дубока, много је повезаних фактора и не би требало никога кривити.

Да ли је проблем и што млади играчи више воле да су крила него бекови, можда је бита фактор и утицај окружења и породице јер желе да виде своје најмилије међу стрелцима и ближе голу ривала?

- Бековска позиција није атрактивна, нити пропраћена медијски као кад су у питању нападачи и крила. Можда смо и ми тренери криви што је истичемо довољно важност бекова, свакако је добро да сада причамо о томе. Јако су битни у фудбалу, па би требало и деца и родитељи да схвате да је улаз у сениорски фудбал и европски ниво најпроходнији и најбржи ако си перспективан бек.