Позваност да прозбори коју о дефициту савремених бекова с врхунском поливалентношћу и плућима за две утакмице Драгослав Степановић је завредео несвакидашњим минулим радом као својевремено бек највишег планетарног рејтинга и у постиграчкој каријери као тренер тешке категорије.
Разлог је лоцирао у неадекватном и лежерном стручном раду у омладинским школама и нарочито у камповима.
- Клупским челницима се чудим, успут никако да нађем одговор: зашто трпе неспособне. Истоветно и родитељима кад децу шаљу на планине и у бање, папрено плаћају само добро забављање – смерно и болно вели, Степи.- Има и до генерације, једна „избаци” центархалфове, друга центарфорове, трећа... Али, како већ годинама немамо бекове адекватне репрезентативним амбицијама, случајност није опција. Што само ојачава сумњу у погрешне процене и методе тренажних процеса.
Адвокатски ауторитативно је оплео и такозване лаптоп стручњаке.
- Модерни тренери, наводнике обавезно, поготово у млађим категоријама упале компјутер, одштампају тренинг и правац – терен. Притом не воде много рачуна о богомданим способностима дечака, затим и о недовољно утренираној аутоматизацији техничких покрета и тактичких детаља. Беспотребне ствари најчешће раде уместо да малишане уче пријему лопте, шутевима из игре, ударцима главом, центаршутевима, сарадњи с везним играчима, дриблинзима, завршницом... И, кад се поменуто добро увежба, онда глава и ноге раде беспрекорно.
Неимање интересовања за, рецимо, бековску позицију осликава једино почетну фазу бављења фудбалом.
- Дечацима између десете и 13. године можете да промените све навике, чак и слабију ногу учините доминантном. Касније је много теже формирати жељени профил играча, тад најчешће тренер из лукративних или пријатељско-кумовских побуда недовољно талентоване и бритке удараче помере ка аут-линији.
С овим у вези и занимљива догодовштина из играчког доба.
- Тренери, кад сам почињао, стаменима без велике фудбалске интелигенције и одважнима у дуелима су најчешће говорили: иди и биди бек! Искључиш директног ривала, остало заборави ха, ха...
Осмех није утихнуо, након опаске: ко је вама идентично рекао.
- Ееее, ја сам био савремен и поливалентан – громко се насмејао.- Некако сам безмало увек успевао да предвидим кад би мој играч могао да добије лопту. Тад бих се пришуњао, пресекао пас њему намењен, кренуо ка напред, центрирао... Улоге би се онда промениле и почео би да јури мене ха, ха...
Степија је додатно орасположила констатација: и, тако сте доспели у тим света.
- Много сам тренирао, увек остајао после тренинга и центрирао, центрирао... и, центрирао. Десног бека сам играо у омладинцима ОФК Београда, изузетни тренер и човек Стојан – Вуле Вукашиновић је стално гледао наше утакмице и мене прозвао – Касандо. Радило се о једном од најчувенијих бекова, заборавио сам из које земље и из ког времена. Међутим, мене је у утакмици са Сутјеском тренер Дуња Милић прекомандовао на левог бека и до краја каријере нисам мењао позицију. Што се испоставило добитним, улазио сам унутра и шутирао јачом десном ногом. Не иде и да се хвалим, неретко и погађао гол ха, ха...
МУКЕ И НЕМАЧКЕ
Неимање бекова и штопера мучи и једну Немачку, изгледа неће дуго.
- Омладински центри све учесталије ничу, клубови да би добили лиценцу за такмичење мораће да имају интернат за 20 играча, шеснаестогодишњака. Могу, процена је, тек у том добу донекле да живе одвојени од родитеља.
ТАДИЋЕВ НАСЛЕДНИК - САМАРЏИЋ
Степи је посебно акцентовао напоре Драгана Стојковића да младог репрезентативца Немачке Лазара Самарџића приволи „орловима”.
- Пикси тражи „десетку”, замену за Тадића. Иако игру започињу одбрамбени играчи, откад је дозвољено додавање у шеснаестерцу, потребна је и идеја како до противничког гола. Наследника је пронашао у Лазару Самарџићу, у момку с чудесном левом ногом. Напустио је Лајпциг, не знам разлог, саветован од оца отишао у Удинезе. Боже дај да не будем у праву, али кадгод родитељи бирају клубове... тад, ништа добро не обећава.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
