Ти си, бре, бек!

Пише: Зоран Стојадиновић

Разговор с некадашњим селектором, приватни – зато ћу да прескочим сва имена – могао би да илуструје један сегмент проблематике српског клупског и репрезентативног фудбала.

Много си се нервирао због овог десног бека?

- Видео си? Не питај... Могу да разумем слабости у офанзиви, али у дефанзиви нема чекања и размишљања...

Јел овај други – бољи од њега?

- Какви бољи...

А леви?

- Е, тај је најгори!

Наредне репрезентативне и клупске утакмице на европској сцени потврдиле су констатације. На жалост.

Знатно раније, један други селектор био је оштрији и конкретнији.

- Станојко, болан, мораш ли увек ти погрешити?!

- Шефе... - покушао је да објасни тада један од најстаријих фудбалера Партизана, Ивица Осим остао је међутим доследан:

- Ћути болан док ја причам! Ти си бек, немој да размишљаш, него мисли шта радиш! Додај лопту и трчи!

Смејали су се навијачи Партизана на том златиборском тренингу констатацији „ти си бек“, али су у истој сезони убрзо схватили значај добрих бекова у тиму: Вујадин Станојковић је блистао на позицији десног, а Небојша Гудељ – у улози левог...

Напредак фудбалске игре и нагла популаризација такозваних задњих везних утицали су на то да од игре бекова временом све друго постане важније.. У квалификацијама за Светско првенство 1998, Алберт Нађ – Партизанов задњи везни – углавном је био леви бек у репрезентацији јер други нису хтели или могли да трче, а пошто се успротивио потезима селектора Слободана Сантрача приликом састављања тима за чувени бараж с Мађарима (7:1 и 5:0), касније је остао без мондијалске визе...

Дрим тим наше земље тада је на путу ка слави зауставила „Мијатовићева пречка“ против Холандије... А две године касније, на Европском првенству коштала нас је анархија у екипи и поново – недостатак бекова. Виђени путник Младен Крстајић у „минут до 12“ постао је „вишак“ иако је одласком у Вердер био фаворит и за стартних „11“...

Петнаестак година касније у редакцији Спортског журнала разговарали смо с Мирославом Ђукићем...

Ђука, да ли је могуће да те је покојни Вујке (Бошков) ставио на позицију левог бека против Холандије (6:1)...

- Није...

Како није, кад су поред тебе протрчавали Овермарс и Клајверт ...

- Вујке је смислио нешто друго, али на загревању ми је пришао Миха (Синиша Михајловић) и рекао – „мораш да будеш бек данас, а ја ћу на либера“.

И ти пристао без речи?

- Нисам, питао сам га „како кад је Вујке је рекао да ти“... „Ма пусти мени Вујкета, објаснићу му ја, не брини“... И кад је почела утакмица, ја к'о на ауто путу, само фијуче поред мене... – искрено и поштено открио нам је Мирослав Ђукић...

Одлазак на Светско првенство 1996. такође је био радостан, касније и болан, управо због бекова... Стамени Гавранчић је на кључним утакмицама квалификација из стартног тима истиснуо Ћирковића који је остао упамћен по томе што је легендарном Рајану Гигсу на Маракани протурио лопту кроз ноге, био стандардан члан државног тима, али на Светско првенство није путовао јер је Илија Петковић морао да испуни мноштво жеља приликом састављања списка.

И онда, на Мондијалу – на првој утакмици против Холандије први цех: увлачење Гавранчића с бека на штопера уместо кажњеног Видића створило је два проблема! Гавранчић је био сувише спор за трку с холандским нападачима, Ђорђевић као десни бек још спорији за јурњаву са Робеном... На трећој утакмици против Обале Слоноваче љут што у игру улази на позицију левог бека, пошто је Младен Крстајић поломио руку, Алберт Нађ је одмах по уласку, у прекиду меча испред судије, шутнуо лопту у рекламе и добио жути картон, а затим у финишу полувремена због погибељног старта - још један...

Све би вероватно било другачије да је Петковић бар на клупи за резерве имао класичног десног и левог бека...

Бранислав Ивановић и Александар Коларов постали су предводници наредне генерације, али, њихови неславни завршеци репрезентативних каријера евоцирали су сећања и на сензационални инцидент кад их после утакмице са Белгијом тадашњи селектор Синиша Михајловић умало није отерао из државног тима! Љут због неуспелих офанзивних рола двојице бекова и пораза на Маракани, Михајловић није бирао речи којима им се обраћао после утакмице:

- Шта вас двојица замишљате?! Ти си, бре, бек! Имаш да носиш “тројку”, а не “11”.

На жалост, тренирање дисциплине, коштало је Србију бодова против Македоније у квалификацијама. Коларов је носио “тројку”, Ивановић седео на клупи… Њихови наследници ни тад, ни касније после Мондијала у Русији, нису успели да се наметну. Прво играма у клубовима, затим и у репрезентацији…