АНАЛИЗА: Гудељ изгубио поверење, Лукић и Сергеј офанзивни, размислити о Здјелару

Србија нема бекове, али се на Светском првенству у Катару показало да имамо проблема и са дефанзивним везистима. Ниједан није на нивоу Немање Матића, чак ни Луке Миливојевића.

Много наде полагали смо у Немању Гудеља, био је и стартер у првој утакмици против Бразила (замењен у 57. минуту после жутог картона), међутим, селектор Драган Стојковић изгубио је поверење у њега и убацио га још у игру на последњем мечу са Швајцарском од 55. минута.

Није играч Севиље бриљирао на Мондијалу, али заслужио је већу минутажу јер је једини класичан задњи везни међу Пиксијевим изабраницима за Катар.

Главнокомандујући на клупи Орлова је улогу задњег везног на сва три сусрета, претходно и скоро током целог циклуса квалификација наменио Саши Лукићу. Испоставило се ипак, да се десетка Торина не сналази у тој улози.

Окршај са Бразилцима на старту је солидно одиграо, а Стојковић га је заменио да не би добио други жути картон. Изашао је из игре у 66. минуту, само 120 секунди раније јавно је опоменут. Кариоке су у 62. повеле, а после његовог изласка све се распало.

Лукић је одиграо цео меч са Камеруном, пао је у другом полувремену кад и цела екипа. Последњи дуел са Швајцарском Саша је одиграо најслабије. Није могао да обави све задатке, био је превише усамљен и никако се њему не сме приписати сва кривица за лошу игру.

Фантастична рола у незаборавном квалификационом сусрету у Лисабону натерала нас је да помислимо да је ђак Омладинске школе Партизана сјајан на тој позицији, јачи противници и напоран ритам на Мондијалу спустили су на земљу и њега и јавност.

Лукић свакако заслужује да остане репрезентативац, али икако не може сам да буде задњи везни као што је био случај против Швајцарске.

У двобоју са Швајцарцима Саши је требало да помаже Сергеј Милинковић-Савић. Ас Лација је каријеру и почео као задњи везни у Војводини.

Фантастичан осећај за гол и задњи пас брзо су га приближили голу, још од Гента лета 2014. године. Експеримент са Сергејевим повратком позади није успевао ни раније.

Селектор је бог игре са два класична нападача старијем Милинковић-Савићу доделио дефанзивнију улогу против Португалије у Београду, али је и та утакмица показала низ слабости целе екипе, заборављене су само због повољног резултата (2:2), имајући у виду да су гости водили на полувремену (2:0).

Сергеј свакако, не може толико да претрчи да би играо задњег везног. Идеја да више „звезда” буде у тиму дефинитивно је поражена на последњем мондијалском испиту 2. децембра у Дохи.

Немања Максимовић је уз Гудеља једини класичан дефанзивни везиста. Играо је на тој позицији и у млађим селекцијама, прославио се у генерацији светског првака за фудбалере до 20 година, кад је управо утрчавши из другог плана постигао гол у продужетку финала против Бразила.

- Од тада нисам постигао гол за репрезентацију – сам се присетио Максимовић током Мондијала у Катару.

Нису ни Немањине улоге у младом и сениорском државном тиму биле исте. Конкуренције су биле јаче, Макса је и сам признао да је у А селекцији скуп играча различитих генерација и да никако не би смеле да се пореде са млађим репрезентацијама, у којима је Србија с њим као важним играчем имала много успеха, посебно од 2013. до 2015.

Максимовић није лоше одиграо утакмицу против Камеруна, у први план је међутим, избио његов старт испред Винсента Абубакара пре другог гола Африканаца.

Резервиста Лавова га је заломио пре него што је сјајним лоб ударцем смањио на 3:2. Чињеница да се Немања нашао у шеснаестерцу у контри ривала говори колико су лоше распоређени били одбрамбени играчи Србије у другом полувремену другог мондијалског меча.

Марко Грујић је у Црвеној звезди играо задњег везног, често је ту улогу имао и у Херти и Порту, али у репрезентацији је више офанзиван.

Није способан за игру снажног темпа, мало је префињенији, отуд и другачија позиција у државном тиму. На Мондијалу у Катару Грујић је ушао у игру против Камеруна у 78. минуту, није добијао шансу у дуелима са Бразилом и Швајцарском.

Иван Илић је класичан задњи везни. Наговестио је велики потенцијал у Лиги нација, али је лоше одиграо меч са Кариокама па касније није ни улазио у игру. На њега треба рачунати, међутим, тренутно не може да буде ослонац тима.

Можда се ситуација промени у наредном квалификационом циклусу и ЕП 2024. ако се Орлови пласирају.

Урош Рачић није одиграо ни минут на Мондијалу. Пикси рачуна на њега чим га је повео у Катар. Јесте класичан задњи везни, међутим, велико је питање колико би могао да испрати брзу игру.

Пар пута је добио шансу у квалификацијама и Лиги нација, тренутно је у Браги и видећемо како ће даље да се развија.

За начин игре који Стојковић форсира и вероватно га неће мењати на путу до ЕУРО у Немачкој потребни су, што је рекао Миодраг Гроф Божовић рекао, пит булови, а таквих чини се тренутно немамо.