Јединство на афрички погон

Летошња убска прволигашка промоција отворила је на „Џајином” стадиону помало заборављени фолдер – странци у црвено-белом. Претрага је ишла петнаестак година уназад и стигла до Камерунца Абанде, потом и нигеријског тандема Џеф - Кејси. Прва инострана аквизиција почетком јула био је руски голман Аркади Желнин, али поред Ивана Јовановића тешко би и Донарума могао да рачуна на минуте на голу Јединства, међутим, друго инострано појачање за Убљане био је пун погодак, после дугих преговора са Либертијем из Акре и процедуре око визе на Убу се обрео Карикари Кваку, нападач из Гане рођен 2002. године.

Брзоноги Африканац је дебитовао у четвртом колу на Златибору, не баш обећавајуће, али је већ у наредном мечу против Новог Сада показао да ће имати велики утицај на игру црвено-белих. Ушао је са клупе, продорима и центаршутевима размрдао саиграче и публику и дао велики допринос освојеном боду у надокнади. Већ у Крушевцу, Кваку се нашао међу стрелцима на асистенцију Стеванчевића, а посебно ће га запамтити дефанзивци Радничког (НБ) којима је два пута затресао мрежу. Учинак од шест голова и три асистенције више је него добар за младог играча, дебитанта на европском тлу, брзо су се појавила и интересовања за брзоногог Африканца, али је став Немање Матића био јасан – Карикари није још за продају.

У међувремену, најбољи стрелац екипе је и проглашен за играча јесење сезоне у Јединству, а период прилагођавања олакшан му је доласком сународника, капитена младе репрезентације Гане, Зубаиру Ибрахима (2004). Брзо је афрички тандем постао атракција и на терену и ван њега, али оно што је тренеру Милошу Обрадовићу најбитније, момци из Гане су се показали способнима да направе превагу у јаком такмичењу Прве лиге Србије.

Док још чекају да виде први снег у животу, млади фудбалери из Гане користиће одмор (званично почео 16. децембра) да напуне батерије за наставак сезоне, а с обзиром на то да летос није прошао припреме са клубом, Карикари Кваку би могао тек да заблиста у црвено-белом дресу.

- Није било лако на почетку, посебно што сам кубурио са физичком спремом, али доласком Зубаира и навикавањем на захтеве тренера све је постало много лакше. Драго ми је да сам допринео резултатима клуба, али не намеравам да се задовољим или опустим. Прешао сам далек пут да направим битан корак у каријери, мислим да сам изабрао идеалан клуб да се играчки афирмишем у Европи, а на Убу сам наишао на добар пријем и пријатељско окружење. Допада ми се менталитет људи, храна је одлична и једва чекам припреме у Анталији да се добро спремим и помогнем клубу у борби за плеј-оф - испричао је на енглеском млади нападач који влада пристојним фондом српских речи.