Емотивни брат Синише Михајловића: Хвала свима, чак и онима који нису изјавили саучешће и дошли на сахрану

Рођени брат преминулог Синише Михајловића, Дражен, доставио је Журналу писмо у којем је изразио захвалност свима који су њему и његовој породици пружили подршку у тешким тренуцима после смрти чувеног фудбалера.

Његово писмо преносимо у целости:

Никада реч не може да опише тугу, никада реченица не може да искаже праву бол. Ко овакав губитак осети, зна шта су бол и туга. Бол онај најгори, туга она највећа. Изгубили смо наше светло, стуб наше куће и наших живота, нашег брата, сина, супруга, оца и деду. Свесни смо да Синиша није био само наш и да су га и српска и италијанска нација сматрале својим и зато осећамо да у овом болу нисмо сами. Фудбалски свет који смо видели, народ и подршку, засигурно говоре колико је био велики. И за фудбал и за народ. И за Србију и за Италију. И као играч и као тренер.

Желим да се испред породице Михајловић захвалим и изразим дубоко поштовање свима који су нам упутили речи охрабрења и саучешћа, свим српским, италијанским и европским медијима, свима из света фудбала, Синишиним саиграчима, колегама, сарадницима, пријатељима, познаницима, свима који су га волели и поштовали и у чијим мислима је био током његове дуге и напорне борбе. Вашу подршку никада нећемо заборавити.

За тренутак су се ујединиле две цркве на томе посебну и неизмерну захвалности исказујемо патријарху Порфирију који је дао сагласност владики Андреју Ћилерџићу да одржи опело. Патријарх лично је дао одобрење да се направи православни крст како би био допремљен у Рим.

Посебну захвалност изражавам председнику Александру Вучићу и Влади Републике Србије на неизмерној подршци коју смо имали од њих. Амбасади Србије и Амбасади Србије при Светој Столици. Такође, амбасадорки Црне Горе у Риму Милени Шофранац Љубојевић.

Хвала руководству Црвене звезде на челу са Звезданом Терзићем и Светозаром Мијаиловићем који су нам још једном показали колико је наш Синиша неотуђив део црвено-беле породице.

Све боје и тимови били су уједињени у нашем болу. У овој утакмици званој борба за живот навијали су сви као један. Хвала навијачима Црвене звезде, подједнако Партизана који су му одали почаст. Ништа мање и навијачима Лација, Болоње, Интера, Роме, Сампдорије, Милана, Фиорентине, Торина…

Делу делегације ФСС који је дошао на последњи испраћај нашег Синише. Једино остаје нејасно зашто се нису удостојили да изјаве саучешће члановима породице и пруже речи утехе.

Захваљујемо се чак и онима које је мој брат сматрао великим пријатељима и учествовао у стварању њихових каријера, а који се нису појавили на сахрани нити изјавили саучешће породици. Њима на част.

Хвала земљи Италији која је уприличила испраћај достојан највиших државних чиновника и тиме још једном показала да је за њега други, а сада и вечни дом.

На крају, хвала до неба мојој снаји Аријани. Жени која је лавовски са мојим братом водила ову борбу од првог до последњег дана. Само нас двоје знамо кроз шта смо прошли и колико нас је ова бол учинила јачим и јединственијим.

Памтимо Синишу онаквог какав је био, а био је велики. Није само био, него је и остао. Никада збогом, само довиђења драги мој брате.

Дражен Михајловић