Странци Партизана на скенеру: Андраде у раскораку

Премијерних шест месеци Патрика Андрадеа у Партизану – народским речником: нит' тамо, нит' 'вамо!

Везиста пристигао летос у Хумску из азербејџанског Карабага експресно је наговестио потенцијал, кад... Упао је у лавиринт: час топло, час хладно и, тако, у круг.

- „Баш” играч! – није крио задовољство Ивица Илиев, тог 30. јуна спортски директор Парног ваљка, дебитантском партијом Андрадеа против Спартака из Трнаве на припремама у Словенији.

У фоајеу хотела „Примус”, у друштву тренера Илије Столице, Ивице Краља, Дејана Русмира, Светозара Кете Танасковића, наставивши да дели комплименте:

- А, видећете још боље од њега... Знао сам кога сам довео, ништа није изненађење. Тек очекујем велике ствари.

Откришви и шта под тим подразумева:

- Да носи екипу... Буде мотор... Карика која нам је недостајала!

Међутим...

Иако је Патрику аклиматизацију убрзао земљак Рикардо Гомеш, играч средине терена са Зеленортских Острва није успео да ускочи у главну улогу у црно-белом филму.

Наравно, било је повремених бљескова – попут гола и асистенције у београдском тријумфу над Хамруном непосредно по инаугурацији новог шефа струке Гордана Петрића, али...

- Гледао сам га пре доласка. Сад га тренирам и сматрам да може боље. Имао је проблемчиће у глави, сад му је породица дошла у Београд, ваља га сачекати, да се навикне на град и клуб, биће много бољи – казивао је средином августа актуелни командант српског вицепрвака.

Но, Андраде је константно био у раскораку, на пољу усељавања у срца Гробара каскајући за још једним новајлијом – Фусенијем Дијабатеом, феноменалним издањима на међународној сцени брзопотезно уграбљеног епитета љубимца свих којима су црно-беле боје при срцу.

Некако, остајао је недоречен, отежавајућег фактора у неретком мењању позиција. Централни везни, па по левом и десном боку, чак и иза шпица... За закључак: прилично недефинисан!

Додуше, без обзира шта учинио у будућности на Топчидерском брду већ сад је заслужио трајно место у Партизановом алманаху – као стрелац јединог гола у незапамћеној куп бламажи против Радничког у Сремској Митровици!

Да Патрик Андраде, упркос квалитету видљивом на први поглед и оличеном у техничкој моћи и маратанском трчању, не заслужи прелазну оцену на крају јесени побринула се и виша сила – повредио се на тренингу уочи ремија с Јавором на Аутокоманди и, од тог 23. октобра, нема га у конкуренцији.

Пролеће би требало да одгонетне право лице везисте рођеног у Праји пре скоро три деценије (9. фебруара улази у четврту), дотле – за утеху може да му послужи да се ни Хамиду Траоре није прославио (тачно, допринео балансу и бољем изгледу Партизана, али и деловао тромо, истрошено, са сијасет техничких грешака), Квинси Мениг је у бришућем паду и тешко да би ико жалио ако већ ове зиме напусти Хумску, Фусени Дијабате не може да се подичи ниједним голом на све сиромашнијим српским теренима...

Рикардо Гомеш, јесенас аутор 19 голова (плус шест асистенција) и Бибарс Натхо, потписник на 11 погодака (приде, девет завршних додавања), друга су димензија!