Лучић о буџетима Звезде и Партизана: Љубоморан сам, ми смо паре тражили на другом месту

Капитен Србије и члан минхенског Бајерна, Владимир Лучић, афирмисао се у дресу Партизана, одакле је отишао у иностранство.

Тренутно је повређен и неће вечерас играти против свог бившег клуба. С обзиром на то да су вечити ривали ове сезоне и те како појачањи, поготово Црвена звезда доласком Луке Вилдозе и Факунда Кампаца, Лучић се осврнуо на финансијску ситуацију када је он, пре 10 година, играо у Србији и сада.

– То не може да се стави у исту реченицу, ако причамо о периоду из моје последње године у Партизану и ово сада. Са једне стране добро је да је дошао тренутак да играчи могу у Београду, у земљи где су рођени, да играју за велики новац, да не морају да иду и траже то далеко од куће. То пре није био луксуз који смо могли да приуштимо себи. Буџети за играче који су дошли јако рано у Партизан били су потпуно другачији. Ево ти пример, моја примања за пет година у Партизану су можда на нивоу једне и по месечне плате неких играча Црвене звезде, а код неких играча можда и само једномесечне. Не причам само о мојих пет година боравка у клубу, већ и томе што смо ми који смо били ту донели за тај период... Филозофија је сада комплетно другачија, да не може да се упореди. Има добрих и лоших ствари – рекао је Лучић за Моцарт спорт.

Он је додао да је мало љубоморан.

– Зато што нисам био у могућности да играм у екипи са толиким буџетом и истовремено будем у граду у којем сам рођен, одрастао, у клубу у којем се осећам лепо. Финансијске ствари сам морао да тражим на другом месту. Евролига у оваквом систему, плус јавност у Србији која није нимало лака, не дозвољава да се тим прави као некада. На пример, да у екипи буду двојица странаца и десет домаћих играча. Јако је тешко сада довести квалитетних домаћих играча, а камоли још младих који ће бити у форми, стрпљиви са тражењем своје улоге, који могу да се обавежу на рад у дужем периоду. Потпуно два различита времена, тешко их је упоредити.

Лучић је образложио зашто мисли да у Србији нема стрпљења да се неке ствари сачекају.

– То клубовима одмаже. Јер, када би се један клуб одлучио за пут рада са младим снагама и дошло до неуспеха, што је у таквим околностима нормална ствар, врло брзо би попустило стрпљење навијача, јавности. То се Звезди ове године већ десило, јер су довели перспективног, квалитетног младог тренера који после неколико пораза није наишао на подршку навијача и јавности. То би се десило у било ком тиму, јер у Звезди и Партизану, једни и други знају само за успех и резултате, без обзира на све приче. Када дође до везаних пораза изразиће се незадовољство и тешко је функционисати, градити тим са младим играчима ако тренер нема пуну подршку и ауторитет као што је својевремено имао Дуле Вујошевић. Он је годинама имао готово потпуну слободу да сам одлучује и сноси последице за евентуални неуспех, док су иза њега стајали сви. А, неуспеха је било јако мало.