Било је то „пет минута славе“ у сваком погледу. Истина – мало више од пет минута, али током утакмице са Задром, светла рефлектора су била углавном уперена ка Тристану Вукчевићу. А он уживао у њиховој „топлоти“.
Играо је – сјајно. Посебно нападачки. Али и чим је чуо прву замерку за одбрану са клупе, али и са трибина, спустио се и у чвршћи став. Био врло активан на скоку.
Уосталом, и сам је осетио колико кратко радост због убачене тројке може да траје, ако већ у следећем нападу преко ваше руке противник погоди са дистанце. Па макар то било и на плус 32. Колико јесте било после једног од далекометних хитаца које је Вукчевић погодио против Задра. Конкретно 96:62. Јер – срећу је помутила та тројка коју је Хуан Дејвис неколико секунди касније погодио. Преко руку Тристана Вукчевића.
Свеједно. Јер и то су лекције које морају да се савладају. А и сви знамо да се на својим грешкама увек најбоље учи. Научио је и Вукчевић.
Вероватно му прија и сва пажња коју је после утакмице добио. Сваки од осмеха деце која су га чекала за слику или аутограм. Био је права звезда вечери.
И – добро се осећао због тога. Истовремено свестан да није и неће бити довољно да прича само о утакмици против Задра. Већ да мора да настави да напредује и сличне партије пружа у континуитету. Када год добије прилику.
- Супер смо почели годину. Сад само желим да наставимо исто. И екипа и ја – рекао је Вукчевић, неколико минута по завршетку утакмице.
Наставио је причу...
- Све иде како треба. Сад имамо Монако, настављамо да се припремамо. Ради се о врло озбиљној екипи. Имаћемо два дана да се спремимо. и то је то.
И није само погађао и скакао. Већ је и креирао за друге. И то врло атрактивне потезе. Први пут већ у првом полувремену, када је после добре одбране Аврамовића, узео лопту и сјајно је бацио на закуцавање Алену Смаилагићу. Слично нешто урадио је и у другом полувремену. Тада је украдену лопту Ексума, преусмерио ка Копривици. За још једно закуцавање.
Укратко – прилику је максимално искористио.
- Тако то иде. Када ти Жељко Обрадовић да минуте, онда мораш да даш 110 одсто, не само 100. То сам и урадио. Тако сам играо – додао је млади ас.
Желео је да нагласи.
- Срећан сам како смо ми као екипа играли. Тако треба да наставимо даље.
Како је сам рекао, за два дана следи меч против Монака. Па три дана после те утакмице Цибона, па дупло коло у Евролиги – Макаби 11, па Басконија 13. јануара... И зато је оваква утакмица против Задра била потребна Партизану. Да се што више играча укључи, да се минути распореде. Да се сачува снага. Међутим, када је Вукчевић у питању, ту проблема нема. Јер...
- Снаге има. Наравно – узвратио је насмејани Вукчевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
