Гостовање Црвена звезда у Сплиту прошло је у знаку Душка Ивановића! Шеф струке Црвене звезде се први пут послом, после више од 30 година вратио у град у ком је као играч славио две титуле првака Европе (1989, 1990) и оставио неизбрисив траг. Ивановић никада неће заборавити Сплит, али Сплит неће ни њега.
Њему у част, другог дана 2023. на Грипе је дошло 2,500 гледалаца. Било би их и три пута више да је било места у дворани. Пријатељи су га чекали у хотелу, пратили сваки његов корак и учинили све да се осећа као неко чија дела ће се увек славити, ко је клуб и град учинио поносним. Утакмица, а поготово њен епилог у свему томе били су у другом плану.
Црвено-бели су у крцатој дворани морали добро да озноје дресове како би завршили планирани посао. У трећем периоду направили су разлику, али кад се огласила сирена за крај, све на паркету је поново пало у сенку Душка Ивановића и Сплита. У том духу, цењени стручњак је пре било какве приче о утакмици говорио о дочеку и емоцијама. А, излагање почео са поруком:
- Мој драги, липи Сплите, пуно хвала!
Када је упитан које слике из славне историје су му се вратиле, док је седео у салону на Грипама, Ивановић је кроз осмех рекао:
- Чега се не бих сетио. Три године проведене овде то је нешто незаборавно. Из угла спорта сви знају шта се дешавало и шта смо освојили. Али, тај моменат како само се породица и ја осећали у Сплиту, то је нешто стварно незаборавно. Сплит осећам као свој град.
Наравно, прича о сплиту и Ивановићу ту није завршена. Питање са ким се све видео од доласка у Сплит, отворило је нове емоције:
- Дошао је Биба (Јосип Билић), дошао је Мацко и било ми је баш пријатно. Мало смо се сећали наших финих дана.
У тим причама, како је Ивановић рекао, можда и најлепша сећања вежу га за Минхен и 1989. када је Југопластика прво преко Барселоне, а потом преко Макабија у финалу стигла до крова Европе.
- Тај Минхен је био неочекиван за све, а можда највише за нас. Али, било је пуно утакмица. Моја кћерка је дошла сада, па сам јој причао о дочеку у Сплиту. То је нешто незаборавно.
Далматинци добро памте менталитет Ивановића и његову сада већ чувену радну етику коју је имао као играч и на којој сада инсистира сада као тренер. Али, знају и да је сад то реткост. Упитан како се сада црвено-бели носе са његовим захтевима, Душко је рекао:
- У спорту, али и у животу, нема преваре и филозофије. Ако хоћеш нешто да постигнеш, мораш да радиш. Ко жели нешто, онда ће пуно да ради и даће све од себе да то уради.
Сплићани су се тако сетили и анегдоте како је Ивановић радио и на слободне дана.
- Сваки тренер покушава и помаже играчима да буду што бољи. Ради се пуно. Али на крају, играч је тај који ће себе да дигне или не. Тренер може да га тера, али око он то не осећа и не види шта мора да поправи, онда је то кратког даха.
Враћајући се накратко на анализу меча у коме је његов тим на путу до победе имао доста проблема, поготово у првих 20 минута током којих је убацио свега 32 поена, Ивановић је рекао:
- Нисмо добро ушли у утакмицу. Сплит је играо своју игру и у транзицији нам је дао првих десет кошева, један на пет, два на три. Нисмо били спремни да играмо у транзицији. Када уђеш тако, онда је веома тешко да се вратиш. Покушавали смо, борили се, али било је тешко.
Одмах након Сплита, Црвена звезда се окреће наредом изазову, гостовању у Валенсији, заказаном за петак вече. Изазови се смењују, али добро се зна који су циљеви трофејног клуба. Причајући на ту тему колико црвено-бели могу, Ивановић је рекао:
- Наше амбиције су да победимо први наредну утакмицу. Више од тога не размишљам.
Трофејни стручњак је упитан и о тренутном односу буџета Сплита и Звезде. И по том питању, имао је веома занимљиву констатацију.
- Данас је велика разлика у буџетима и веома је тешко да се игра. Али, казаћу вам једну ствар. Кад смо ми са Југопластиком играли и освајали, исто је била велика разлика између Барселоне и нас. Можда исто као што је сада између Сплита и Звезде. На крају, када се изађе на паркет, не игра новац, већ пет на пет.
За крај, Ивановић је упитан и колико је реално да се једног дана нађе на кормилу струке Сплита.
- То је својевремено добро рекао професор Аца Николић. Тренер никад не зна где ће и када да иде – кроз осмех је рекао шеф струке црвено-белих.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
