Некадашњем голману Чукаричког Ђорђу Петровићу ангажман у Њу Ингланду је први инострани. Почетак није био лак, али је рођени Пожаревљанин од дебитантског меча са Канзасом у осмом колу први пут обукао рукавице и од тог меча па све до краја сезоне их није скидао.
Награда за све добре партије дошла је када су га новинске агенције у САД уврстиле у најбољи тим сезоне северноамеричке Мејџор лиге.
- Могу да кажем да сам задовољан, али нису остварени циљеви који је клуб имао на почетку сезоне. Нисмо имали ни среће, неки играчи су били повређени, требало нам је времена да ухватимо ритам. Сигуран сам да ћемо следеће сезоне успети да уђемо у плејоф и што да не, да одемо до краја - почео је Петровић.
МЛС лига је позната по бројним специфичностима које одударају од европског фудбала. Сви тимови функционишу по систему ограничења плата (по америчком салари кеп) али ту су и друге занимљивости.
- Код њих је специфично то што ти као играч ниси на платном списку клуба него Мејџор лиге. Клуб је дужан да пред сваку сезону, ако има вишак у буџету, тај новац да МЛС која га даље распоређује. Доста је другачије него у Европи - прича Петровић.
Оно што је бившег голмана Чукаричког посебно одушевило је комплетна организација и услови у МЛС лиги.
- Организација око путовања, карантини и хотели, то је све на заиста највишем могућем нивоу. На свако гостовање путујемо авионом, што је и једини избор, с обзиром на удаљеност градова. Нама је наближи град Њујорк удаљен 350 километара. Аутобусом идемо до аеродрома после тога авион и на крају опет аутобусом до хотела. Ја сам се био одушевио колико је све добро организовано и колико добре услове играчи имају. Играчу остаје само да ради и да напредује - речи су Петровића.
ПРОТИВ ТОРОНТА НАЈБОЉА УТАКМИЦА
Ђорђе Петровић је издвојио меч. који је по њему, био његов најбољи који је одиграо у првој сезони
- Ако могу да бирам, то би био дуел против Торонта када смо били домаћини. Меч је завршен 0:0 а ја сам одиграо изузетно добру утакмицу и одбранио сам пенал Лоренцу Инсињеу, што је за мене било феноменално. Човек који је првак Европе, кога сам гледао на телевизији и анализирао га. Дошао сам у ситуацију да њему одбраним једанаестерац. Леп осећај - додао је Петровић.
Никада није лако када се први пут оде у иностранство. Другачија култура, језик и начин живота захтевају период навикавања..
- Уопште није било лако. Најтеже је баш због тога што сам први пут отишао на дуже у другу земљу и напустио породицу. Првих месец дана сам био у хотелу све док нисам нашао стан.
Избор између стана и хотела је ствар играча и у клубу за то нису заинтересовани.
- Чудно ми је било што сам морао сам да опремам стан. Уселио сам се у празан и неопремљен. Намештај сам куповао од свог новца. Кад сам завршио доставио сам рачуне, после ми је Лига тај новац надокнадила - објаснио је Петровић.
Када споменемо МЛС обично мислимо на нека славна имена која су у ту лигу долазила у смирај каријера. Играчи попут Андрее Пирла, Давида Виље, Дејвида Бекама су каријере завршили управо у Мејџор лиги а Петровић је дошао као млад играч жељан да направи корак напред.
- Да будем искрен, било ми је јако чудно. Пре одласка из Чукаричког спомињали су се клубови из Белгије, Француске, Холандије. Када је дошла понуда из МЛС-а, био сам неодлучан, то је ипак доста далеко одавде, удаљен си од породице. У суштини где год да идеш, не знаш где идеш. Информисао сам се и причао са људима који су ми рекли да се такмичење све више развија. Уопште нисам замишљао да је на овом нивоу. Дуго сам вагао пре него што сам донео коначну одлуку. Мени је било најбитније да одем негде где могу да браним стандардно и да се даље развијам као играч.
ПЕРИОД У ЧУКАРИЧКОМ КЉУЧАН
Младом голману је боравак у Чукаричком био кључан за играчки развој.
- Период који сам провео у Чукаричком био је апсолутно најбитнији у каријери. Имао сам срећу да је клуб имао јасан план да се младим играчима даје прилика. Осетио сам да могу да искористим ту прилику. Био сам на позајмици у ИМТ-у, што ми је такође доста помогло - рекао је Петровић.
Многи сматрају да између Мексика и САД влада одређено ривалство због тога што су две земље близу једна другој, па и због неких политичких околности, али млади голман сматра да проблема уопште нема.
- Ја то до сада нисам приметио, углавном се сви нормално понашају. Мексиканци јесу темпреаментни, али нема ту неког ватреног ривалства као што се можда некоме чини.
Као и свако ко дође у нову средину, увек добро дође имати неког сународника или некога ко може да вас упути у одређене ствари. Ту је Петровић имао срећу због тога што га спаја познанство са бившим тренером Партизана Илијом Столицом који је и сам играо баш за Њу Ингланд.
- Илија ми је много помогао и када сам прелазио у Њу Ингланд чуо сам се њим. Он је играо у САД пре десет година и упознао је много људи из Србије који тамо живе и раде. Оставио ми је њихове бројеве телефона и рекао им је да ћу се јавити ако ми затреба нешто и господин Нено, тако се зове човек, био је уз мене кад год ми је нешто требало и упућивао мe на неке ствари. Његова помоћ ми је много значила. Увек је лакше када можеш са неким да причаш на свом језику - прича Ђорђе.
Многи људи у Србији имају предрасуде према начину на који се на спорт гледа у САД. Сматра се да имају мање страсти, па чак и да су хладни према односу победе и пораза. Ипак, Петровић сматра да је спорт у САД једноставно прилагођен гледаоцима.
- Мислим да они не само фудбал, него и све остале спортове, гледају не да направе шоу, него да цео тај догађај буде максимално прилагођен гледаоцу који долази да гледа утакмицу и да ужива. Учиниће сва да ти на тој утакмици буде занимљиво. Ја сам се баш изненадио када сам био у хотелу који је одмах поред стадиона и има велики паркинг. Ја сам кренуо на меч и видим пун паркинг људи који чекају да утакмица почне. Чак иако се игра увече они су ту по цео дан и буквално кампују поред стадиона. Гледају на спорт као на такмичење, али желе и да од свега тога направе шоу - речи су Ђорђа Петровића.
ОЛИВЕР КОВАЧЕВИЋ ФУДБАЛСКИ ОТАЦ
Ђорђа Петровића је на Бановом брду имао велику помоћ тренера голмана и некадашњег репрезентативца Оливера Ковачевића.
- Он је нешто препознао у мени, могу слободно да кажем да ми је фудбалски отац. Гурао ме је и веровао ми. Захвалан сам му до краја живота, надограђивао сам се уз њега и увек је стајао иза мене и често преузимао одговорност на себе ако ја нешто лоше направим на утакмици.
Њу Ингланд се налази у Бостону, граду који је познат као спортски, пре свега због славних франшиза у кошарци (Бостон Селтикси) и бејзболу (Бостон Ред сокси), али иако има велику спортску културу, доста одскаче од Лос Анђелеса, Њујорка и рецимо Лас Вегаса.
- Бостон је студентски град, има пуно школа, колеџа, факултета. Када би могао да га упоредим са неким градом, онда је то Београд, само што Бостон има мању популацију, али сличан је. Има много ресторана, центар града је прелеп. Понављам, Бостон је студентски град и због тога има много младих људи и зато је доста мирно и није толика гужва. Ја сам био у Њујорку и свака част људима који тамо могу да живе и функционишу. Гужва малтене цео дан, стално се нешто дешава. Али то је нормално за град као што је Њујорк који има 40 милиона становника.
Млади голман каже да је имао среће што је дошао баш на лето.
- Људи су ми причали да су зиме у Бостону веома оштре и да често зна да буде велики минус. Бостон има такав географски положај да је веома близу Гренланда и Канаде. Видећу када дођем после Божића шта ће ме сачекати. Бићемо на Флориди када будемо радили припреме, тако да ћу опет отићи у топлије крајеве и успећу да побегнем од те зиме - закључио је Петровић.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Ђорђе Петровић је у првој сезони одбранио четири једанаестерца чиме је изједначио клупски рекорд и голман је са највише одбранених пенала у читавој лиги од 2017. године.
На четири узастопне утакмице није примио гол, односно 402 минута и тиме је дошао на друго место вечне клупске листе.
Победом против Канзаса на дебију, постао је пети голман у историји Њу Ингланда који је остварио победу у првој утакмици коју је играо у МЛС лиги.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
