Душан Рајовић – Краљевчанин који ће бранити боје једног од најјачих профи тимова у бициклизму

Тур д'Франс један је од најпрепознатљивијих, најважнијих и најупечатљивијих догађаја у свету спорта. Деценијама су победе на овој, као и на другим најважнијим тркама, односили возачи из Белгије, Холандије, Америке, Британије, Шпаније, Италије, Француске…

Последњих неколико години ствари су се промениле, па су друмовима почели су да владају Словенци Тадеј Погачар и Примож Роглич. Њих двојица заједно имају пет победа на Гранд тур тркама, два друга и исто толико трећих места. Ови параметри показују да возачи из овог дела Старог континента и те како имају шта да понуде. Наравно Погачар и Роглич су изузетак, али потенцијала свакако има.

Србију на бициклистичку мапу Европе и света покушава да постави Душан Рајовић од недавно члан Бахреин Викториуса, једног од највећих светских тимова. Душан се у родном Краљеву припрема за паклену сезону.

- Стигао сам са тренинга па ћу мало да се одмарам. Сви мисле да је бициклистички тренинг само да седнеш на бицикл и вртиш педале, али заправо је сасвим супротно. Сваке недеље имамо око 25 сати тренинга и тако сам сада одрадио два сата лаганијег тренинга, а сутра подижем на три. Следећег дана имаћу пет сати тренинга уз рецимо интервал од 20 минута на брду, па све до интервала на равном и спринтева - започиње причу Душан.

Рајовић је на припреме са Бахреином био од 5. до 17. децембра, а у јануару га очекују и тренинзи у Шпанији.

- Прва трка биће 28. јануара, кад се вози Сауди тур. После тога следи Трка око Емирата, а онда у марту крећу класици по Белгји. Имам искуства са оваквим распоредом и тркама јер сам већ 2020. возио класике, док сам био члан француског Делка. Могу да кажем да ће ми бити једна од већих сезона јер се налазим у екипи која је у самом врху Про тур каравана.

Душан је поникао у Металцу из родног Краљева, а затим је био члан бројних тимова, да би доспео до самог крема светског бициклизма.

- Мој друг из основне школе је тренирао бициклизам па сам почео и ја са њим и на крају ми се допало. После Металца прешао сам у словеначку Адрију, затим у Француску, па у италијански Коратек и сада сам у Бахреину. Морам да кажем да сам у Металцу 2016. имао веома добар програм трка, прилично сличан ономе који је био заступљен у Адрији, али је у Словенији организација била још боља.

Рајовић је кроз каријери израстао у врсног спринтера, а неке велике победе је управо остварио у самом финишу.

- У спринтера сам израстао негде 2017. у Адрији. Спринт није само снага, већ је битно и позиционирање током трке, а ту моју особину су препознали у Словенији. Најдража свакако је она на Трци кроз Кину у којој сам освојио зелену мајицу. Надметање је трајало 13 дана, а ја сам последњег дана такмичења био трећи у пласману за дрес намењен најбољем спринтеру. Управо та последња етапа имала је три циља која су се бодовала и био са, најбољи на сва три и на крају освојио зелену мајицом.

После Словеније уследила је селидба у Француску, а онда га је пут довео на Апенинско полуострво

- Клуб из Француске је контактирао Адрију, понудили су ми двогодишњи уговор и одлучио сам да пређем. Дошла је 2020. и наравно пандемија па смо три месеца били код куће, без трка и тренинга. Дошла је 2021. и убрзо смо сазнали да клуб због финансија више неће постојати. Имао сам добар уговор са Делком, радио сам за неке возаче у екипи тако да после тога нисам био у позицији да бирам. Нашао сам италијански Коратек, они су требали да буду про конти тим, али су на крају били само конти.

Наш шампион се ове сезоне пење на највиши могући ниво, а и сам појашњава колика је разлика између Бахреина и тимова у којима је до сада возио.

- Разлика је буквално као небо и земља. Сам приступ и озбиљност од тренера и механичара, па све до масера, доктора, све је на вишем нивоу. Морам да кажем да се на овом нивоу у бициклизму возач може у потпуности да се обезбеди. Сигурно је да ћу у новом тиму добити шансу и могућност да се покажем у некој трци - закључује Рајовић уз обећање да ће достојно представљати Србију на великој сцени.