Најрадоснији хришћански празник од давнина је изузетна светковина у породици Симић. Дошло је време да лепу традицију наставе млађе снаге, у првом реду Милош, капитен футсал репрезентације Србије, са супругом Лидијом и наследником, трогодишњим Лазаром. Стицајем околности, други пут узастопно, Божић ће провести у родном Крагујевцу, што није био случај током претходних година.
- Прошле године сам због повреде боравио код куће, а сада је ситуација боља, опоравио сам се и почео да играм, што празнику даје додатну дозу среће и задовољства. Откако знам, сви у кући празнујемо Божић, за нас предствља изузетан догађај и сви се радујемо. Супруга и ја, трудимо се да сину од малих ногу представимо значај Божића и улогу православне вере у нашим животима, иако је још мали, види се да му прија празнична атмосфера - истакао је Милош Симић, повратник у Економац.
Све почиње, према речима Милоша, одласком на службу током Бадње вечери у оближњу цркву Свете Петке у крагујевачком насељу Денино брдо. У окружењу осталих верника, сачекају поноћ, а у складу са традицијом обележавање празника наставља се у породичном дому.
- Син Лазар је јасно, положајник код наших родтеља, занимљиво му је џарање ватре, као и поклони које добије том приликом. Чесница се ломи и у дому мојих, али и породици супруге Лидије, тако да смо тог дана присутни међу свим члановима обе фамилије. Уживамо, испуњени смо тим даном, тако да истовремено и са нестрпљењем очекујемо наредни Божић.
За Милоша се зна још од раније да је привржен вери, а ни играње у иностранству није га удаљило од традиције. Футсал је почео да игра у крагујевачким клубовима, Машинцу и Економцу, одакле је отишао за Румунију, па у Мађарску.
- Ни у туђини празник није могао да прође без свечаног ручка, док сам играо у Халадашу били смо само супруга и ја, касније и Лазар. У клубу су имали разумевања за обележавање Божића по Грегоријанском календару, омогућавали су ми да организујем дан како сам то желео. Осим одсуства осталих чланова породице, све остало смо обављали као да смо у Крагујевцу.
Играјући за Халадаш, Симић је доживео тежу повреду, па је 18 месеци био ван терена. Вратио се на место где је и почео звездани успон, најпре да се опорави, али истовремено и да играма и искуством помогне младом тиму Економца, за кога се везује изузетан потенцијал.
- У данима кад сам се опорављао од повреде, поготово када није ишло све како сам желео, вера је била мој ослонац и од великог значаја да пребродим тешкоће. Дуго је трајао тај процес, јер сам два пута морао да будем оперисан, али на крају све се добро завршило, успео сам да одиграм пет утакмица. У првом мечу по повратку на терен, постигао сам и гол, али још значајније је да сам имао изузетну подршку са трибина, што ми и сада представља додатни мотив да се вратим на ниво некадашње форме. За сада све иде добро, једна од највећих жеља у овој години је да се тако и настави – каже Симић.
ЈУРИШ НА ДУПЛУ КРУНУ
Још неколико дана играчи Економца, због празника, биће на одмору, потом ће уследити окупљање и наставак тренажног процеса, да би што спремније дочекали први меч у овој години, са Врањанцима.
- Остао је жал за неким испуштеним бодовима током првог дела првенства, али то је донекле и очекивано, због младости екипе, осцилације су саставни део стасавања. Мислим да овај тим може много да пружи и верујем да смо на добром путу да вратимо Економац на некадашње стазе успеха. Током паузе трудио сам се да урадим што више на побољшању физичке припремљености, да бих адекватније одговорио обавезма и изазовима и допринео да се изборимо за што бољи пласман. За све нас добро је да немамо никакав резултатски императив, тако да и из тог сегмента, можемо да искочимо из другог плана и упустимо се у борбу за врх елите и освајање пехара у Купу Србије – истакао је Милош Симић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
