Петрића тренера гледа 343 навијача мање него Гордана играча

Шта се променило у Хумској за три деценије - од периода кад је Гордан Петрић 1992. био играч до јесени 2022. кад је Партизан предводио као тренер?

Многи би, сходно временско / државно / животно / фудбалској променади, казали – све, тачно, али...

Наш акценат је на публици, те...

Веровали или не: на црно-белој страни Топчидерског брда пре 30 година окупљало се у просеку само 343 гледалаца више него сад!

Уз подсећање, Парном ваљку, с Љубишом Тумбаковићем за командном таблом, шампионско гориво даривали су „један” Предраг Мијатовић, Славиша Јокановић, Горан Пандуровић, Будимир Вујачић, Вујадин Станојковић, Слободан Крчмаревић, Горан Богдановић, Бранко Брновић, Небојша Гудељ, Златко Заховић (неретко био и резерва)... уз талентоване Сава Милошевића, Алберта Нађа, Драгана Ћирића, Ђорђа Томића...

Те прве Тумбаковићеве јесени, уз напомену – вечити дерби завршен је без победника на Маракани (1:1, стрелци Лукић, односно Мијатовић), повише Аутокоманде на 10 првенствених утакмица окупило се укупно 44.500 навијача. У просеку – 4.450.

Највише љубитеља фудбала било је против Војводине – 12.000, најмање против Напретка – 1.000, занимљиво – у антологијском мечу окончаном са 10 лопти у мрежи Крушевљана.

Приметно – како су долазили хладнији дани, Петрић (стандардан с бројем 5) и друштво имали су све мању подршку, руку на срце – времена нису била лака, беше то доба рата, санкција, инфлације... неко би с правом рекао: ма, коме је било до фудбала!

Јесенас, пак, кроз Хумску је, на идентичном узорку утакмица, продефиловало 41.068 гледалаца, у просеку – 4.107, додатног, и те како важног детаља – највише против Црвене звезде (18.568). Да не беше највеће српске светковине... једва 22.500, то јест – свега 2.500 по мечу!?

Тродеценијска паралела, са Горданом Петрићем као заједничким именитељем, представља само тезу за отварање Пандорине кутије с натписом „Партизанови (фудбалски) навијачи”, у тренутку кад црно-бели у кошарци имају највећу подршку у Евролиги (просек – 16.634).

Може ли некадашњи дефанзивац, сад као командант - офанзивом на трофеј, после премијерних, квалитетних припрема Парни ваљак да претвори у горопадну машину и утиче да Гробари у већем броју похрле у Хумску?