Капитен Чукаричког: Послушао сам Петрића и дао гол из корнера

Када је у лето 2016. стигао из Јавора на Баново брдо, Марко Доцић није ни слутио да ће управо он бити играч који ће оборити све клупске рекорде. У међувремену је два пута продужавао уговор, а актуелни му истиче у лето 2024. године. Како сада ствари стоје, може се десити да и трећи пут стави параф на верност Чукаричком, што и не би било изненађење.

Капитен Брђана тренутно може да се похвали да у власништву има чак три клупска рекорда, највише утакмица (185), асистенција (42), док је са Асмиром Кајевићем изједначен по броју голова, обојица су дала по 37.

- Вероватно сам и рекордер по броју припрема у Чукаричком, ово су ми 14. укупно - уз осмех је рекао Марко Доцић, капитен Чукаричког.

Да ли се те 2016. могли себе да замислите седам година касније на истом месту?

- Да будем искрен, не.

Оборили сте скоро све клупске рекорде, да ли је то био циљ?

- Тада нисам ни размишљао о томе. Те 2016. године дошао сам у Чукарички да се фудбалски афирмишем, стекнем име, које би ми помогло да се отиснем у иностранство. У међувремену у српском фудбалу су се ствари промениле на боље, тако да сам остао. Срећом или несрећом и поред прилика, нисам још увек отишао у иностранство. Остао сам у Чукаричком да будем то што јесам. Растем са овим клубом.

Сви јуре клуб 100, ви ћете ускоро у онај 200. Где проналазите мотив?

- Близу сам те цифре, верујем да ћу ући у клуб 200, већ овог пролећа. Скоро сам стигао и Асмира Кајевића на листи стрелаца. За једног везног играча то је невероватан успех, да буде први стрелац клуба. Чукарички је у претходном периоду имао много добрих нападача, али су се задржавали јако кратко и нису успевали да постигну више голова.

Коју од 185 утакмица у дресу Чукаричког бисте издвојили, као најдражу?

- Хамарби у Београду, то ми је најбоља утакмица. Постигао сам и два гола.

А, коју бисте избрисали?

- Против Црвене звезде на Бановом брду, када сам доживео грозну повреду, буквално је могла да ме одведе у пензију.

Којег гола се најрадије сећате, пустите некада да видите како је то било?

- Најдражи гол ми је први у дресу Чукаричког директно из корнера против Борца из Чачка на нашем терену. Тренер нам је тада био Гордан Петрић.

Да ли сте пре тога покушавали да дате гол из корнера?

- Дан пред ту утакмицу вежбали смо прекиде и пришао ми је Гордан и питао, да ли могу да шутнем директно из корнера. Рекао сам, могу да покушам, а да ли ћу погодити, не знам. Охрабрио ме је тада. Рекао ми је да ће екипа урадити све, да дођем до тог гола из корнера. Два-три пута сам пробао на тренингу и није ишло. Мада је било близу. Сутрадан први корнер, први покушај и гол право из корнера.

Шта вам је рекао Петрић?

- Рекао ми је: „Видиш да можеш да погодиш из корнера”.

Са којим тренером сте имали најбољу сарадњу, а радили сте са Петрићем, Лалатовићем, Крунићем, Веселиновићем, Ђорђевићем, Илићем, Лешњаком и сада са Керкезом?

- Са сваким тренером сам имао одличан однос, нарочито откако сам постао капитен. Нисам имао лоше искуство ни са једним од њих. И данас кад се сретнемо на утакмицама, јер многи раде у Супер лиги, са свима станем и попричам.

Колико се Чукарички променио од вашег доласка до данас?

- Генерално се доста тога променило. Када сам дошао било је много више искуснијих играча. Миросављевић је тек отишао у пензију, били су ту Матић, Остојић, дошла су још тројица искуснијих у том прелазном року, Томић, Кајевић, Булатовић. Била је то прилично искусна екипа са играчима солидног стажа у Чукаричком. Од староседеоца затекао сам Жулета Стојковића, Драгољуба Срнића, Живковића, Кнежевића, Јанковића. Било је и тада млађих играча, али су они ишли само на припреме, после тога су се враћали у омладински погон. Сада то није баш тако. Нама су у јесењем делу сезоне доста велики терет поднели бонус играчи, од голмана  Мићовића, преко Ковачевића, Петковића, Лучића, Петковића, Дрезгића. Роган је такође имао запажену улогу.

Да ли сте некада били принуђени да „лупите шаком о сто” и укорите млађе саиграче?

- Нисам тај тип капитена, не гледам то на тај начин. И кад желим да кажем нешто битно трудим се да то урадим неки нормалним тоном. Не бих да на тај начин неком младом играчу стварам панику. Сви су они различити. Покушавам да видим ко је какав, емотивно нису исти, са некима је довољан разговор, другима благо повишен тон.

Какав Чукарички очекујете у другом делу сезоне?

- Много бољи, јер ништа нисмо мењали. Повредио нам се Пушкарић, а на његово место довели смо Гајића. Сада ћемо сви заједно проћи припреме, мислим на Овусуа, Бадамосија, Сисока, Аџића. Зато и очекујем боље игре у наставку. Видело се то и у претходне две утакмице, без обзира што нас резултат није испратио. Одиграли смо доста квалитетно, а за противнике смо имали баш два јака тима.

Да ли је ушла нервоза у екипу, јер још нема победе?

- Није. Доминирали смо у већем делу утакмице против Карабага, створили велики број шанси, само нас резултат, као што сам рекао није испратио. Не видим разлог за незадовољство, играли смо против тима која је прошле године био у групној фази Лиге Европе. Ове утакмице ће нам само помоћи у нашем првенству, да дођемо до циља, а зна се који је. Летос смо победили све утакмице на Бледу, па смо прву у сезони изгубили. Тако да припремни мечеви нису мерило. Можда је и боље када се губи, јер видимо све слабости и мане на којима би требало да радимо. На добром смо путу.

Четири бода заостатка није мало, али није ни много, ако остане тако ТСЦ је у предности у плеј-офу, може ли да се стигне ова предност?

- Није недостижно. Ипак, идемо из утакмице у утакмицу. Неће се ништа променити преко ноћи и ништа није лако. Морамо да будемо стрпљиви. Сви смо ту негде и све је могуће. У предности ће бити екипа која буде везала три-четири добра резултат. Има много да се игра сви ће имати доста тешких утакмица.

Још годину и по дана вас веће уговор за Чукарички, да ли се можда у јуну опраштате?

- Мислим да не. Када сам почињао озбиљније да се бавим фудбалом нисам размишљао да ћу моћи да останем у једном клубу тако дуго. Од првог дана имам савршен третман на Брду. У клубу сам где људи не гледају само корист. Председник Драган Обрадовић заједно са директором Владимиром Матијашевићем ради велики посао, што се види на сваком кораку. Од пре две године им се прикључио и Горан Гркинић. Што се тиче мог уговор о томе не би требало да причам, заволео сам овај клуб и не могу себе да замислим у другом сад - закључио је Доцић.