Ако се добро сећам… Запитао се Жељко Обрадовић на конференцији за медије после утакмице у Валенсији. Више је то било реторички. Јер – јако добро се сећао и финиша, али и сваког минута те утакмице.
И нема никакве дилеме да је својим играчима до најситнијих детаља објаснио сваки пропуст у одбрани који је довео до тога да се три, од последњих пет поседа Валенсије заврше са „два плус један”.
Осим тога – домаћи су убацили и две тројке.
И све то у тренуцима када је Партизан покушавао да ухвати последњи воз. Али не само тада. Слично је било и у трећем периоду, када су црно-бели успели да се врате из оних минус 16, колико је било крајем првог полувремена. Када их је тројкама ка преокрету погурао Урош Трифуновић.
Само…
Тада нису баш толико пута примали „два плус један”. Још су и били концентрисани у одбрани. Тада су више грешили у нападу. Рецимо - две живе лопте изгубио је Кевин Пантер. Посебно болна била је она када су му на продору из контре из руку узели живу. А свирана су и два фаула у нападу Алену Смаилагићу. И то када су црно-бели пришли и запретили преокретом.
Поента је – Партизан јесте имао довољно прилика да се врати и окрене утакмицу, али ниједну није искористио. Није искористио чак ни врло добар старт. После тих уводних пет минута, Валенсија – иако без четворице играча у саставу – је била конкретнија, на обе половине терена.
Уз све минуте добре игре, Партизан је толико лутао да је деловало да не би могдао да пронађе пут ка победи ма колико да су играли.
Зашто?
Ален Смаилагић је покушао да објасни…
- Ушли смо мало опуштеније, нисмо изгледали као на тренингу.
Урош Трифуновић је поменуо финиш...
- Нисмо били концентрисани на крају утакмице, што нам се дешава често ове сезоне.
Обојица су своје минуте доста добро искиристили. Трифуновић са три тројке – две на крају првог и једна на почетку другог полувремена – погурао Ваљак ка преокрету. Ипак – није вредело.
После свега, само му је остало да призна...
- Мислим да смо испустили једну врло лепу прилику да се реванширамо и дођемо до десете победе, да имамо једну победу више од њих. Изгубили смо. И нема ту шта.
Смаилагић је посебно нагласио...
- Много смо боље тренирали него што смо играли. То се видело на утакмици.
Као и сваки пут пре, тако и сада. Све што се десило у Валенсији, у Валенсији је и остало...
- Нема времена да жалимо – додао је Трифуновић.
Јер...
- Имамо следеће недеље у Евролиги дерби против Звезде у гостима. Пре тога АБА лигу у Подгорици. Окрећемо се следећим утакмицама, да покушамо да поправимо грешке које смо имали.
- Пробаћемо да сузбијемо редове и да то поправимо на следећим утакмицама – сложио се Смаилагић.
Меч у Валенсији био је почетак мини серије гостовања. Пред својим навијачима биће поново тек 29. јануара, када ће у АБА лиги угостити Морнар.
НИКО КАО ЛЕСОР
Није то пресудило, али није и дан није имало утицаја. Тек – Матијас Лесор је у Валенсији врло рано ушао у проблем са личним грешкама. Већ почетком другог полувремена имао је четири.
Чувао га је Обрадовић доста дуго, али убрзо пошто се врати у игру, снажни Француз је морао опет на клупу. Овог пута, више није могао да се врати.
Али и за тих 20 минута колико је провео на терену и упркос тих пет личних грешака (сваки фаул значи минус поен у укупној валоризацији) Лесор је успео да дође до двоцифреног броја индексних поена. На овом мечу имао је индекс 13.
И – једини је играч у досадашњем делу Евролиге који је на свих 20 мечева имао двоцифрену валоризацију.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
