Експериментално је, иако није први пут, деловала помисао да ће репрезентација Србије само са играчима из наше Супер лиге и свега три интернационалца из МЛС лиге, да одигра пријатељску утакмицу против САД. Дуел у Лос Анђелесу показао је међутим, да бојазан није била оправдана. Нити су Американци толико јаки, нити Орлови са готово свим дебитантима толико слаби да нису могли да победе.
Приказано на терену „Банк оф Калифорнија” стадиона може да нас радује. Без обзира на много среће при резултату 2:1 за наш државни тим, можемо да будемо задовољни лосаанђелеским испитом. Видели смо борбене, мотивисане и срчане изабранике Драгана Стојковића, жељне да се у лепом светлу представе пре свега српској јавности.
Први пут је од доласка Драгана Стојковића на клупу репрезентације примењена формација 4-2-3-1. Класични бекови недостајали су Орловима за успех на Мондијалу, али је формација против Јенкија више била изнуђено решење него наговештај да би Србија требало да тако игра у квалификацијама за ЕП 2024. Марко Мијаиловић и Немања Петровић добро су одрадили посао, међутим, далеко су од озбиљних кандидата за мартовске окршаје са Литванијом и Црном Гором 24. и 27. марта на почетку пута ка континенталном шампионату.
Веће су шансе да Пикси не мења систем на почетку наредног циклуса, иако се показао неуспешан на Мондијалу у Катару и више је него ризичан у дуелима са јаким противницима.
Позитивно са испита у Лос Анђелесу је да бар двојица или тројица играча могу да буду у конкуренцији за значајније мечеве. Стојковић би пре свега морао да размисли о Дејану Јовељићу бар као четвртој опцији за нападача, Вељку Симићу као луцидном полушпицу и Луки Илићу као продорном и даровитом офанзивцу. Солидним се показао и Ранко Веселиновић на позицији штопера.
Објективно, ако неко од њих и буде позван у државни тим вероватно ће само да појача конкуренцију. За иоле озбиљнију улогу потребан је већи квалитет, а претпоставка је да ће за непуна два месеца Стојковић да укаже поверење учесницима недавне планетарне смотре.
Победа после краха у Катару свако је позитиван знак, без обзира што је окршај са САД био такмичарски небитан. За добру атмосферу тријумфу су увек битни.
Супер лига такође, је добила импулс, иако сви недостаци неће бити избрисани једним мечом. Боље би у сваком случају било да су Црвена звезда и Партизан дозволили играчима да буду на располагању селектору. Без обзира што и пропустили завршницу припрема својих тимова у Анталији чланови вечитих испунили би део снова, а играчи попут Александра Пешића и Слободана Урошевића пре свих заслужују да бар на оваквим утакмицама обуку дрес државног тима.
Позитиван резултат зауставио је и приче у јавности о сувишности пута у Лос Анђелес, после победе све је другачије, иако је чињеница да је утакмица дошла у невреме. Уосталом, ове играче селектор Стојковић у другачијим околностима није могао да провери.
Остаје сада да ФСС изабере руководство до друге половине марта и почетка припрема за наредни циклус квалификација. Вакуум у руковођењу свакако би био минус пред важне утакмице и жеље да први пут гледамо Србију на ЕП, а наше репрезентације на континенталној смотри нема још од 2000. године кад је Пикси био капитен.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
