Зашто је Петрић брана управи, Колорадо гледао циркус, недостојни Андраде…

КОЛОРАДО ГЛЕДАО ЦИРКУС

Зар неко из Партизана да замери Андресу Колораду за самоиспитивање „где сам ово дошао”, круцијално по катастрофи против Младости ГАТ (0:4) и једној од највећих бламажа црно-белих икад у Хумској?

Ставите се, бар на трен, у кожу Колумбијца: потписао је за клуб у борби за титулу и, у првом појављивању у протоколу, сведочио дебаклу у судару с претпоследњим, умало „петарди” на свом буњишту?!

Односно, изабрао је Србију после Бразила и уместо да игра по сунцу пред 55 хиљада гледалаца (толико их је било на последњем сусрету бившег му Сао Паула) у хладном Београду изашао пред, на мишиће, 1.500!

Ни то, ипак, не би био проблем: Брагантино који га је желео јуче је имао тек 500 више, али...

Колорадо је гледао циркус!

Навијачи Парног ваљка се, с друге стране, надају да Јужноамериканац, налик презимену, неће да презентује кловновске атракције, већ да ће да буде запажени артиста...

НЕДОСТОЈНИ АНДРАДЕ

Ивици Илиеву, бившем спортском директору Парног ваљка, у трансфер мору зачињеном капиталним уловима поткрао се још један (Соломон је без премца...) цверглан: Патрик Андраде.

Рикардов земљак против Младости ГАТ демонстрирао је партију недостојну Партизана.

Казаће неко: Марковић је био испод сваког нивоа, да, али тај командант одбране јесенас је голом у последњи час даривао црно-белима три бода управо против Новосађана и ко зна колико пута још (против Келна, на пример) само у овој сезони био на висини задатка.

Скупи странац (по „дифолту” – мора да буде бољи од домаћих) изузев дуела са симпатичним Хамруном у Београду није (више) ниједном задовољио укусе навијача!

Палета непрецизних додавања, изгубљен рат с везистима Младости, неспособност за крупан кадар ефектним потезом... Инфериорност!

Добра ствар за Гробаре: кад оздрави Белић неће да буде ни на мапи.

ЗАР И ТИ, СИНЕ ЉУБО?

Кад бисмо Гордана Петрића суочили са избором ко би могао да направи непромишљени, додали бисмо – почетнички, прекршај за једанаестерац на 0:2 и тако Партизанов моментум за евентуални преокрет против Младости ГАТ стави ад акта, сигурни смо да би на листи грешника високо позиционирао најнеискусније, попут Баждара, или генерацијски му сличних.

Али...

Зар и ти, сине Љубо? – помислио је, цезаровски, стратег Парног ваљка видевши да је Новосађанима трећи гол даривао на терен у полувремену послати Фејса.

Прекаљени ратник, победник у „милион” битака, један од најтрофејнијих српских играча?!

Потез са снагом да неодољиво подсети на играње руком Милоша Јојића не тако давно у вечитом дербију.

Фејса је, очигледно, у минус фази, далеко испод деценијама стицаног рејтинга,

с додатним разлогом за узрујаност: због чега је на његовој позицији, кад не гори, ангажован и „тамо неки” Колорадо?

ЗАШТО ЈЕ ПЕТРИЋ БРАНА УПРАВИ

Гордан Петрић, понашањем и изјавама, унео је трачак светлости у пећину српског фудбала, отуд – очекивало се и да преузме кривицу за Партизанов дебакл у суботу увече.

Командант црно-белих против Младости промашио је све – стартере и измене. Вадио се, између осталог, на доброту.

Заборавивши, притом, да је захваљујући шмекерском гену и опуштенијем приступу по доласку и променио климу у Хумској растеретивши играче – кључно у „стопу” на суноврат и при резултатском (нарочито у Европи) заокрету.

Међутим, време „лаганог је прошло: од спасиоца се, изнова, очекују чуда, но, џаба војсковођи и генералштабно знање ако нема адекватну војску.

Кључно: Партизан ове зиме ни за шару није оплеменио играчки штоф, кажу стручњаци (и табела) – са озбиљним лимитима!

Да ли је због тога Петрић, без вапаја руководству за преко потребним појачањима, покушао и да буде брана управи – оправданој мети незадовољства аудиторијума?

Поштено, али... заборављеног „детаља”: Парни ваљак ће четврту сезону (беху и три, са тим истим људима у ложи, пре њега) да оконча без трофеја.

КЕР НА ТЕРЕНУ, ОПЕТ

Партизанов вишегодишњи пост и руководећу проблематику можда најбоље илуструје појава пса на терену у доба сусрета с Младошћу ГАТ. Опет!

Брука није толика као у Лиги конференције 2021. против Анортозиса, кер је тад, слика је обишла свет, извршио и нужду на зеленом правоугаонику, али...

На стадиону у Хумској сва су чуда могућа: у тренутку кад фудбалска и кошаркашка врхушка катанче сваких неколико метара и боре се за и најмању просторију ионако трошног здања, нечији љубимац, као пре годину и „кусур”, имао је свој шоу?!

Ко је крив за тај, у мору финансијско/пореских недаћа – мизеран, проблем?

Љубисав Луковић – Мијаиловићев, или Небојша Аврамовић – Вучелићев и Вазурин директор стадиона, иначе онај који је у октобру, упркос чињеници да је због превласти „братске” секције морао да мења спрат и канцеларију, помпезно, за почетак пролећа, најављивао нове рефлекторе?

Главешине ФК, са идентичним амином на положају као и колеге из КК, сад имају европске, слатке бриге, али једно морају да схвате – због домаћих бродолома, попут овог од прекјуче, гласачко тело навијача све је ближе радикалнијим потезима.