Грмљавина из Чаира

Почело је и пре него што је дерби почео. Група навијача Партизана је увредљивим повицима, довела до прекида полуфинала између Меге и ФМП-а?! Нестварно. Али десило се...

После те утакмице, Ненад Стефановић, тренер тима из Железника, упитан је да ли после тог догађаја мисли да дерби може да прође без проблема и прекида. Уз ограду да не воли да прича о стварима које се не тичу његовог клуба, млади стручњак је рекао:

- У Евролиги смо видели да може.

И – рекао велику истину.

У Евролиги може! У Евролиги је то прави празник. На оба терена. Ту нема стрепње и чекања, када ће негде да „пукне”. У томе нема баш никаквог задовољства и лепоте. 

У АБА лиги... Ту не мора да се иде далеко у прошлост. И у овој сезони већ је било пражњења трибине.

А на Купу Кораћа, једином такмичењу где је једнак број присталица оба клуба дозвољен у дворани? Претходних година није било много случајева да се све завршило без проблема.

Можда зато неке Нишлије „беже“ у Београд док сви други долазе у њихов град да гледају борбе најбољих српских клубова за први трофеј у сезони. Можда зато неке друге бирају да дерби гледају из угодности свог дома, из фотеље, уз пиво или кокице... Не чак ни у кафићу...

Више њих свакако бира да дође у Чаир и испрати утакмицу која би требало да је нешто највеће у српском спорту. И јесте. Када се игра у Евролиги.

Зато је дворана у Нишу и сада много пре почетка меча била пуна. Зато су навијачи почели да долазе док је трајало друго полуфинале. Зато су се на „коповима“ збијали... Да их стане што више. Да бука буде што већа.

Оно што у Евролиги не сме – сви пролази су били закрчени.

На пола сата пре почетка меча на Партизанову трибину ушла је и полиција. На Партизановој трибини. Са истог места на терен је полетело доста „тврдих предмета“ у тренутку када је Бранко Лазић из тунела извео екипу на терен Чаира.

Грмело је у Чаиру. Са обе стране.

Онда је упаљена и прва бакља... На Партизановој страни.

Загревање је трајало. Као и у увек, на нешто више од 14 минута пре почетка у дворану је ушао Жељко Обрадовић. Усклици одушевљења са једне стране, нагласали су увреде са друге.

Минут касније иста слика... Само у другим улогама. Душко Ивановић је јаче чуо аплауз са црвено-беле трибине, од увреда које су долазиле са црно-беле.

Онда су се светла угасила... Али за разлику од претходних мечева, екипе се нису повукле у тунел... Опет – мешавина узвика и звиждука. Све до момента када је дошла на ред химна. Тада је у дворани владало „једногласје“. Сви заједно отпевали су „Боже правде“...

Још један дерби је могао да почне.