Да ли је већа туга због искључења или радост после победе остварене у Кишињеву – питање је на које Игор Вујачић не може да понуди дефинитиван одговор.
- У овом тренутку морам да будем задовољан – победили смо са играчем мање, а криво ми је што сам оставио екипу... Сви знамо шта се десило у претходној утакмици и желели смо да се некако издигнемо из те ситуације, зато нам је било теже... Екипа је показала карактер и са играчем задржала предност коју смо имали... Задовољан сам. Ово су ствари које се дешавају... Није ми била намера, али тако је било, тако је видео, шта сад могу да урадим?
Вујачић је до искључења, уз голмана Поповића, био најбољи на терену. Уклизавао је, избацивао тешке лопте, неколико пута пожртвовано спречавао контранападе ризикујући да се повреди... а онда је повредио противничког фудбалера...
- Не могу да тражим оправдање. Нису ме понеле добре интервенције из првог полувремена... Једноставно... причали смо пре утакмице да треба да уђемо чврсто и одговоримо на њихову агресивност... Ја сам видео да стижем пре њега до лопте, али, пошто сам је избацио, нисам могао да склоним ногу. Тако је испало, наместило се...
Партизан је са играчем мање имао две шансе да увећа вођство...
- Најважније је да смо победили, стекли предност за реванш у Београду и надам се да ћемо и на нашем терену остварити добар резултат и пласирати се у осмину финала Лиге конференције. Кад истекне казна, ту сам опет... Могли смо да победимо и са 2:0, имали су и они шансе кад смо правили одређене грешке. Надам се да ћемо у реваншу те грешке смањити на минимум и да ће нам бити лакше него у Кишињеву...
Да ли ће бити „ватренији“ навијач него што је играч, дилема је и Игора Вујачића:
- Не знам... Кад сте на трибинама, не можете да помогнете ништа. На терену је нешто друго...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
