Причу о уласку Дубаија на евролигашку мапу кроз организацију фајнал-фора, али и формирање клуба који би укључио у елитно европско такмичење у први мах се многима учинила као једногодишња или двогодишња биљка од које би Евролига убрала издашну котизацију за вајлд-карту, надонкадила минус у каси који је, на крају крајева, био иницијална каписла за одлазак Ђордија Бертомеуа.
Идеја, са којом су из Емирата дошли у Барселону, далеко је комплекснија него што се у први мах чинило. И као и у примеру довођења Роналда није јој једина сврха промоција Дубаија и државе. Како се сазнаје, крупан капитал, који стоји иза свега за циљ има голем профит од чије би поделе заједно са њима велику корист имали сви учесници Евролиге.
Дубаи би био први клуб у једној од најбогатијих области на планети, својеврсна локомотива за оснивање других у Арабији и околини који би формирали тамошњу лигу, налик на ВТБ или АБА лигу. Али, да би бизнис био успешан, неопходан је и спортски мотив за најбоље. Једна од ствари коју су Арапи предложили Евролиги, да осим евролигаша Дубаија, екипе финалисти тамошње лиге добију право учешћа у Еврокупу.
Осим новог генералног спонзора од кога би Евролига приходовала 20 милиона евра годишње, котизације за вајлд карту и покривања дела трошкова путовања за све клубове, Дубаи је прихватио да буџет новог клуба у првих пет година не прелази висину пет највећих актуелних. На столу је и понуда за бројне друге спонзоре и ТВ права од којих би приход био далеко већи од тренутног.
Занимљива је била реакција Евролиге на троструко већу спонзорску понуду. Не само да их није задовољила, већ су како се сазнаје из добро обавештених грчких извора затражили 60 милиона годишње! На потцењивачки захтев добили су одговор да ће за сваку бољу понуду од ове, коју Евролига пронађе добити дупле паре...
Разлог зашто Дубаи није већ од следеће сезоне члан Евролиге, како је било планирано, већ ће се како ствари стоје укључити следеће године лежи у томе да су Евролигини оперативци (атавизми Бертомеуовог апарата, блискији шпанским клубовима) Арапима стално постављали додатне услове.
На листи захтева је двадесетак ставки, на које у Емиратима не гледају увек благонаклоно, већ их сматрају оруђем које се користи да одустану од идеје. Један од таквих услова је да се Дубаи укључи у ВТБ или АБА лигу, како не би били свежији од ривала, већ да имају једнак број мечева. Пример Олимпијакоса, који је био избачен у другу лигу Грчке у којој није играо мечеве са првим тимом, био је контрааргумент којим су се Арапи супротставили тој идеји. На услов да већ у првој евролигашкој сезони буде попуњено 80 одсто Кока-кола арене (капацитет 17.000 места), уследило је зашто нису исти аршини за све, уз питање колико је 80 одсто капацитета дворане Монака, Барселоне...
И поред свих препрека, преговори напредују, прогнозе су да би све требало да буде позитивно завршено током првих пролећних месеци, а да ће промоција бити у јуну. Наравно, предуслов за реализацију потенцијалног договора је гласање клубова акционара, где је однос снага истоветан као и прошле године. На једној страни су шпански и турски клубови, на другој остали, с тим што то увек зависи и од тренутних незадовољстава, интереса...
У сваком случају сигнал који показује да ће се карта кошаркашке Европе мењати је и то да су из Дубаија почели да контактирају менаџере и састављају тим који ће окупити у лето 2024. године. Неће бити изненађење ако се на њему осим актуелних играча из Евролиге, нађе и неки звучни Европљанин, повратник из НБА лиге.
За разлику од Бертомеуове идеје укључивања Лондона и Париза, која без праве подлоге егзистира већ годинама, базирајући се само на томе да је то тржиште интересантно, Дубаи је у Барселону дошао са бизнис планом који уз финансијски колач садржи и њихову визију развоја такмичења и нову могућност за европску кошарку.
Да ли ће бити подржан, показаће време.
ОДЛУКА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ МЕЊА СВЕ
Суд у Луксембургу је прошле године донео одлуку да организација фудбалске Суперлиге није у складу са европским системом спорта. Ове зиме Мадридски суд стао на страну Реала, Барсе и Јувентуса и клубове осниваче Суперлигу и рекао да не могу да буду кажњени због жеље да се одвоје од УЕФА.
Коначну одлуку о овом случају доноси Европска комисија и на њу неће бити права жалбе. Уколико буде потврђен став суда у Луксембургу, по истом принципу би се вероватно поставило питање и статуса Евролиге.
Уколико у Барселони гледају пар потеза унапред, не би требало да буде изненађење да не чекају одлуку из Стразбура, већ да изнесу ФИБА понуду за договор који би био прихватљиво решење за обе стране.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.