Отимају Брчко од Републике Српске

И Република Српска има своју болну тачку, своје Косово и Метохију, то је Дистрикт Брчко! Град одбрањен током грађанског рата у БиХ од 1. марта 1992. до 21. новембра 1995. године, али 5. марта 1999. године, одлуком америчког дипломате и политичара Робертса Овена, постао је „трећи ентитет” у „Дејтонској творевини”.

Тако је најмлађа српска земља „пресечена” на два дела где је најтања – на „коридору живота” за који се у ето 1992. године великом борбом и храброшћу, жртвама и умећем, изборила Војска Републике Српске. Тада је погодинуло 413 бораца Војске Републике Српске, 1.509 их је било рањено. „Коридор живота” је одговор српског народа на убиство дванаест беба у бањалучком породилишту, које због санкција међународне заједнице није имало кисика за адекватан третман новорођенчади на Интензивној нези Клиничког центра „Паприковац”. Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у рејону Семберије.

И сада, 21 годину касније, Срби у Брчком су поново „у мањини” јер се град насељава радном снагом хрватске и муслиманске националности из осталих крајева БиХ. Буквално је Дистрикт Брчко „Босна у малом” у оквирима “Дејтонске земље” дефинисане као земља два ентитета и три народа.

Ново Косово и Метохија!

Ове редове, за које је Ненад Новаковић, главни човек издавачке куће „Бесједа” из Бањалуке рекао да су пророчки, написао сам у књизи „Хумано срце Српске” која је угледала светлост дана у јесен 2020. године, а посвећена је хуманитарном и спортском раду Милорада Арлова. Да Брчко желе да отму од Републике Српске видело се у среду вече, на утакмици јуниорског футсал Купа Републике Српске између екипа КМФ Брчко Здравље и КМФ Радник Бијељина.

Група хулигана у шовинистичком налету напала је у Брчком аутобус са играчима јуниорске екипе из Бијељине. Њих очигледно није интересовала утакмица јер су дворану ушли огрнути ратним заставама с љиљанима Армије БиХ и вулгарно су вређали обе екипе што играју утакмицу Купа Републике Српске! Тај шовинистички пир трајао је све до 32. минута док није реаговао делегат утакмице Драган Јовичић из Брчког, прекинуо утакмицу и тражио од полиције да испразни тај део трибине, што је и учињено.

Међутим, ту није стало оргијање ратнички настројених хулигана, сачекали су аутобус са играчима Радника испред дворане и бацали су каменице на њега. На сву срећу, није било повређених, нанесена је материјална штета, али и душевна бол члановима бијељинске експедиције која је дошла само да игра фудбал. Све ово се догодило 1. марта, када муслимани у БиХ славе „Дан државности”, а тада је, 1992. године у Сарајеву убијен српски сват што је био директни повод за грађански рат у БиХ.

Након дивљачког оргијања у Брчком, дан касније настављено је шовинистичко понашање најекстремнијих групација из реда муслиманског народа у Сарајеву. Тако су „БХ фанатикоси” организовали протест испред Фудбалског савеза БиХ, а путем друштвених мрежа су написали:

„Честитамо Дан независности и ове године на исту адресу, а посебно 'уваженом' секретару Аднану Џемиџићу. Kада немате ни зрно карактера, веома је лагано да вас газе струје којима Босна и Херцеговина као успешна држава није циљ. Сретно да буде, цркните од муке”.

Занимљиво је да 1. март као „Дан државности” нису честитали ни остали струковни спортски савези на нивоу БиХ: рукометни, одбојкашки, атлетски, бициклистички… Није то урадио ни Кошаркашки савез БиХ, али НБА играч Јусуф Нуркић, познат по дисцкриминационим и шовинистичким изјавама и објавама на мрежама се огласио. Није „ударио” на Кошаркашки, већ и он, уз „Фанатикосе”, на фудбалски савез. Написао је:

„Јесу ли нам ове године честитали 1. март из Ногометног савеза Босне и Херцеговине? Бојим се да ће ово бити све већи проблем. Још мало па ће ови, који воде ово, сами морати на трибине”.

Уз капитена „Змајева” Едина Џеку, честитку је упутио Звјездан Мисимовић, директор „А” фудбалске репрезентације БиХ. Он је на друштвеним мрежама поделио фотографију званичне заставе БиХ на фудбалском терену и написао: „Сретан дан независности Босне и Херцеговине”. Исту објаву поделио је и на профилу своје фудбалске Академије „Миске”.

Пред Републиком Српском су дани и године истинских искушења и битке за изворност и аутономност загарантовану Дејтонским споразумом, јер њени душмани, очигледно је, користе фудбалске и спортске механизме да тренутну државну заједницу „Два ентитета и три народа” уреде по својим „мерилима и вредностима”, у којој ће један – муслимански народ, имати апсолутну доминацију над остала два, Србима и Хрватима. У сваком смислу!

Нешто слично виђено је на загребачком стадиону „Максимир” 13. маја 1990. године када је умирала Југославија коју су једино бранили и чували Срби задојени југословенством, а сви остали народи добили националне државе… Зато Република Српска, која има статус „више од аутономности, а мање од државности” треба да буде мудра и сачека повољан тренутак, који ће сигурно доћи, те реагује искључиво у личном и интересу свог народа.

Дистрикт је иначе врста административне јединице у неким државама коју може да контролише локална самоуправа. Може да се дели на друге мање облике јединица, округе, општине и друге. У одређеним случајевима израз дистрикт има јединствено значење, тј. означава засебну просторно-управну јединицу за ванредним степеном аутономности, која је, са друге стране, својом величином мања него покрајина.