Животна прича јунака 169. вечитог дербија - Отац ме напустио пре рођења, нисмо имали шта да једемо…

Алекс Виго има само 24 године, а вероватно се осећа да је далеко старији. Живот га није миловао, имао је тешко детињство и суочио се са сиромаштвом и одлуком оца да напусти његову мајку пре него што се један од јунака 169. вечитог дербија родио.

- Мој биолошки отац ме је напустио две недеље пре рођења, а то је било 28. априла 1999. Сада имам оца, зове се Хорхе Роси, од њега сам научио да ми тата није онај ко ме је направио, већ онај који ме је подигао. Рођен сам на сеоском имању, није ме срамота да то признам - рекао је Виго раније у интервјуу за портал „Литорал”.

Виго је рођен у приградском насељу Санта Феа, Коластин Сури.

- Мој биолошки отац је однео све са собом кад је напустио моју мајку. То кажем целом свету. Мама га је тужила, а ми нисмо имали баш ништа. Носио сам мајчино презиме Гомез, а онда нам је на суду речено да морам узети очево, како би мајка добила алиментацију. Пристали смо на то, јер буквално нисмо имали шта да једемо. Били смо гладни.

Причао је и у каквим је условима одрастао:

- Коластин Сур, увала где сам рођен и одрастао, смештена је одмах испод насипа реке Парање. Сваки пут када би вода надошла, наша кућица је била поплављена. Кад сам имао девет година, људи из клуба Колон где сам тренирао, понудили су ми смештај, али нисам хтео да напустим мајку. Све је било под водом, пунили смо џакове песком и заустављали реку, како нас не би поплавила. Дан и ноћ смо радили на пумпама и избацивали воду.

Када је Алекс Виго добио прву плату у Колону, похвалио се мајци и натерао јој сузе на очи.

- Рекла ми је да могу да купим шта год хоћу. Рекао сам јој да идемо у продавницу, хоћу да браћа имају пун фрижидер - присетио се Виго.

Алекс има и сестру Ајшу, која носи исто презиме као и он, и два млађа брата - Абрила (21) и Уријела (19), они се презивају Гомез. Срећан је што је као професионални фудбалер могао да им помогне, а да би дошао на садашњи ниво и претходно до дреса Ривер Плате није било лако.

- Устајао сам сваког дана у 5 ујутру, ишао на аутобус број 2 који саобраћа до Коластин Сура. После сат и по бих сишао на станици, прешао на линију Кифер и стигао око 7 сати, сат и ипо пре тренинга. Док не би почело, радио бих у теретани.