Звезда јесте победила, али нема игру, тим и тренера за Лигу шампиона

Црвена звезда има такмичарски сјајну ситуацију и титулу у џепу, али нема игру, тренера и фудбалере за оно што је чека у наредној сезони. И велико је питање постоји ли капацитет и решеност на највишем клупском нивоу да се старе заслуге и емоције оставе по страни, па направи тотални ремонт.

Овај тим има превише неквалитетних за учешће у Лиги шампиона, а додатни проблем је што од њега шеф стручног штаба Милош Милојевић не успева да извуче најбоље и зато нема игре по укусу навијача.

Тачно је да вероватно никада првак Србије неће бити у групи Лиге шампиона конкурентан по улагањима ривалима и због тога се пролазак у осмину финала неће постављати као императив, али још је тачније да постоји начин да се створи тим који неће бити врећа за ударање у елитном европском такмичењу.

Звезда има време да то спречи, али само ако не остане у заблудама и задовољи се доминацијом (резултатском, не у игри) у односу на Партизан.

Победа у вечитом дербију остварена је без зрнца шарма, талас раног и прилично срећног гола није усмерио Звезду ка убедљивом тријумфу јер су на површину испливале слабости. Страх од грешке био је превелик, брзина крила неискоришћена, а шпиц Пешић није ушао у шансу.

Противник је био грогиран, неспособан да запрети у комплетном првом полувремену, али Звезда је задовољавала минималним вођством. А, то је оно чега се публика нагледала, па је невероватно да мотив црвено-белима није био да после одличног почетка не дођу по сваку цену први пут од 2015. године до три гола у вечитом дербију.

Позваће се стручни штаб и руководиоци на трофејни низ, серију без пораза против Партизана који у дербијима није дао гол на Маракани од 2019. године и несумњиву такмичарску доминацију, али суштина је да овај тим Црвене звезде може и мора боље. Логично је да су се зачули и звиждуци са западне трибине кад је екипа инфериорна на домаћем терену у другом полувремену и уводи се трећи штопер да би се сачувало 1:0.

Прво полувреме било је коректно за Звезду, друго баш слабо. На то су се надовезале чудне изјаве тренера Милоша Милојевића, спремног да одбрани урађено на терену и да покаже љутњу на критике у јавности.

- Имали смо циљ да победимо дерби. Мењао бих да добијемо и 100 следећих и имамо један шут на гол! Ако хоћете бољи фудбал, морате да платите улазницу 150 фунти и  гледате Премијер лигу Енглеске! – изненадио је констатацијом Милојевић.

Била је то класична замена теза, алиби прича. После таквог излагања Милојевића и укључивања новчаних поређења, поставља се и питање да ли је висина уговора већине момака које тренира, као и његова зарада, била адекватна пруженом на терену. Одговор је јасан, као и закључак да су гледаоци преплатили за оно што су гледали.

Оценио је Милојевић да је Звезда била у подређеном положају седам-осам минута, па образложио да је такво стање прекинуо увођењем Милуновића.

- Није ми се свидело што су седам-осам минута контролисали утакмицу. По уласку Милуновића, то смо смирили, имали две, три контре – требало је да их завршимо. Задовољан сам флексибилношћу играча: за шест месеци дошли смо на ниво да можемо да понудимо бар 45 минута квалитетног фудбала. Нисам мађионичар, ако сте мислили да јесам... Нисам! Можемо само вредно да радимо и свакодневно напредујемо. Није био план да чувамо. Хтели смо да будемо као у првом, али... Имамо квалитетнији тим, бодовну предност, публику, моментум... Кад сте у кожи играча ваљда осетите да треба да се чува, не могу да им замерим... Преузимам одговорност што је било седам реактивних минута.

Помињао је Милојевић и медијске анализе после пораза од Лудогореца на припремама у Турској. Наравно, био је и то сигнал недовољног квалитета актуелног тима за оно што Звезду чека у наредној сезони. Дерби је само учврстио став, у исто време и додатно отворио полемику међу звездашима да ли би руководство требало да задржи тренера или потражи друго решење.

Није случајно што је Звезда испала од Макаби Хаифе у квалификацијама за Лигу шампиона, нити што је у групи Лиге Европе била последња уз очајна издања у Трабзону и Монте Карлу. Није случајно ни да је убедљиво прва у Србији. Има најквалитетнији тим. Довољно је то за локални ниво, а међународна сцена тражи много више.

Зна то добро и кључни човек клуба Звездан Терзић. Од његових потеза у великој мери зависиће и како ће Звезда изгледати у Лиги шампиона следеће сезоне.