Регуларност, суђење, услови...

Сага око избора председника ФС Србије најзад је завршена. Драган Џајић ће најкасније до јесени 2026. водити нашу кућу фудбала. Једногласна подршка легенди, званично најбољем српском играчу у 20. веку, ако се не рачуна Мирко Поледица, присутан на седници али одсутан кад се гласало о избору председника, коначно је дала легитимитет руководству фудбалске организације.

В. Д. стање предуго је трајало у ФСС. Оставка Славише Кокезе 22. марта 2021. оставила је празнину у врхушци. Марко Пантелић непуна три месеца и Ненад Бјековић дуже од годину дана у функцији заменика председника водили су највећи спортски савез у нашој земљи. Србија је била и једини учесник Светског првенства у Катару без првог човека фудбалске организације, што не би смело да се понови.

Много је изазова пред Драганом Џајићем и његовим извршним одбором у наредне три и по године. Нови председник апострофирао је као приоритет пласман репрезентације Србије на Европски шампионат 2024. у Немачкој. Квалификације почињу 24. марта и утакмица против Литваније тог дана и Црне Горе 27. овог месеца биће први испит Орлова под капом новог руководства.

Иако од 2000. наш државни тим није учествовао на континенталној смотри, тек изабрано руководство, сигурно ни селектор Драган Стојковић и играчи, неће се задовољити само учешћем на турниру у Немачкој. Претерани оптимизам скупо је коштао Орлове на Мондијалу у Катару и Џајић би са сарадницима морао да стиша еуфорију и да прво у квалификацијама, а надамо се и на завршном такмичењу наши најбољи фудбалери не оду на ЕП као фаворити, већ као селекција са жељом да заузме важно место у континенталној хијерархији до чега је пут посут трњем.

Као други важан циљ председник ФСС навео је борбу за регуларност. Податак да у последње две године на адресу српске куће фудбала није стигла дојава УЕФА о сумњивим утакмицама не значи да их нема. Тешко је спречити намере клубова уколико желе да се договоре међусобно, али на сваку назнаку нечасних радњи мора да се реагује. ВАР технологија је поспешила суђење, међутим, није отклонила све грешке јер људски фактор и даље одлучује. Ако се оствари Џајићева најава да ће судијска организација бити самостална, онда ће на њеним челницима бити и много већа одговорност. Клубови увек радије криве арбитре за поразе и због тога арбитри не смеју да им дају повода.

Побољшање инфраструктуре можда би требало да буде и најважнији задатак нове фудбалске врхушке. Чињеница да се током зиме несметано може једино играти на теренима Црвене звезде и ТСЦ-а је за бригу. Нови објекти у Лесковцу и Лозници неће решити све проблеме. ФСС морао би да се укључи у реконструкцију терена суперлигаша и прволигаша како бисмо гледали и бољи фудбал. То је један од задатака који је Џајић поставио себи и својим сарадницима и видећемо колико ће брзо уследити кораци ка том циљу.

Сарадња ФСС са УЕФА већ дуго година, посебно од доласка Зорана Лаковића на функцију директора Националних асоцијација, је одлична. Огромно разумевање из Ниона за предуго в.д. стање на Теразијама 35 најбољи је доказ да наша фудбалска организација у Александеру Чеферину и европској кући фудбала има великог пријатеља. Џајићева најава да ће формирати тимове људи за бољу комуникацију са УЕФА и ФИФА је значајна. ФСС мора да искористи, извесно је, трећи мандат Чеферина на челу европске фудбалске федерације за још већу помоћ.

Учешће челника регионалних савеза у ИО ФСС логично је и највише ће допринети усмеравању неопходних средстава у фудбалске базе. Без добрих услова на најнижим нивоима такмичења и у млађим категоријама, нема напретка српског фудбала, што нови челници ФСС одлично знају и мораће да се позабаве проблемима у градовима и селима широм земље.

Задатака је много, времена никад довољно, увек ће бити задовољних и незадовољних. Најважније је да српска кућа фудбала има пун легитимитет први пут после две године и да може да остварује планове.