Неправедно анатемисаном за убрзан, иако увелико најављен, одлазак Гордана Петрића, без суђења окривљеном за „прејаку”, мада би је већина потписала, реч, Александру Поповићу припадају огромне заслуге за Партизанових, на први поглед, лаких 3:0 у Драгачеву.
Међутим, шта би било да голман црно-белих, иначе – највидљивији кривац за 0:1 у вечитом дербију, није, на пример, у 41. минуту, на 0:0, скинуо зицер нападачу Младости Радивојевићу?
Стасити Ужичанин, сведок и бољих дана, исказао је у критичном моменту психолошку стабилност – гарант сазревања у чувара мреже европског формата.
Љубитељи фудбала, с разлогом, посумњали су у Немању Јовића – (пре)дуго није наликовао бисеру с почетка 2021. и, чинило се, протраћиће таленат, међутим, крајем 2022. ауторизовао је, по уласку с клупе, победоносни гол против Новог Пазара и најавио да му не пада напамет да се задовољи само бљеском на великој сцени.
Партизановом одликашу из „класе 2002”, судећи и по неколико пролећних издања, прија улога џокера – у Суботици је покренуо акцију за злата вредни Рикардов други гол, за викенд у Лучанима кумовао прецизном Натховом хицу за коначних 3:0.
Кад резервиста гризе и на прави начин користи шансу, ето ускоро и веће минутаже!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
