Каже пословица да је статистика лепа само ако је лажна. Ова нишка, посрнулог суперлигаша Радничког из досадашњег тока сезоне, а толико истинита истовремено и погубна, донела је велики немир међу љубитеље фудбала не само у Нишу већ и на ширим просторима југоистокa и југa Србије.
За само десетак месеци реномирани нишки клуб, који се овог пролећа припрема да обележи век постојања, имао је пут од неуспешног представника наше земље у квалификацијама за Лигу Европе прошлог лета, преко катастрофалних резултата на старту домаћег шампионата, до смена првог, другог, а онда недавно и трећег тренера. На крају Раднички је пао овог пролећа на најниже могуће гране и борбу за „живу главу” односно опстанак.
Екипу Радничког водио је прошлог лета на припремама и почетку квалификација за Лигу Европе из којих је испао, и на почетку Супер лиге Томислав Сивић. Неуспешно – уз елиминацију из квалификација у два меча против Гзире јунајтед са Малте, Сивић је био на клупи клуба са Чаира на пет првенствених утакмица и освојио само два бода - без победе, уз два ремија и три пораза. И поднео је оставку.
На његово место ангажован је Саша Мркић, чији су резултати у кратком периоду били далеко бољи – на пет сусрета првенства две утакмице Раднички је добио, једну ремизирао и две изгубио (5-2,1,2), али је и он доживео смену из не много познатих и потребних разлога и после само 23 дана!?
Онда је на Чаир враћен Ненад Лалатовић, који је водио Раднички од средине септембра до зимске паузе у Супер лиги и на куп утакмицама, потом на припремама током зиме и почетку пролећне сезоне. Лалатовићев учинак је на 14 утакмица шампионата био: три победе, четири нерешена резултата и чак седам пораза, као и две победе у купу и пласман у четврфинале.
Кроз Чаир, уз обавезно од „нових” тренера довођење, ту дилеме не постоје, „својих” („њихових”) играча, које иначе кадгод могу воде свуда са собом, и неких не баш доказаних на терену по избору руководства клуба, од краја пролећа прошле године и почетка припрема за актуелну сезону до ових дана, продефиловала су (невероватна) 42 домаћа и страна фудбалера. По којим су критеријумима бирани, за кога играли и по чијим налозима то нису чинили колико могу.
Да ли уопште после овакве истините статистике, и након периода који је обележен само неуспесима и лажним оптимизмом – да ће Раднички играти у плеј-офу, борити се за врх српског фудбала и нови излазак на европску сцену, уопште објашњавати јучерашњи и данашњи тренутак нишког суперлигаша, и мук после недељног неочекиваног, али и несхватљвог пожара на Чаиру од Вождовца, који је само један од неуспеха у низу у правом суноврату који је нишки клуб доживео у последњих десет месеци... Т. Тодоровић
ПРЕДСЕДНИК МАРКОВИЋ: ПУНА ПОДРШКА ШАРЦУ
Драган Марковић, председник УО Радничког каже да челници клуба из Ниша нису размишљали о променама у стручном штабу:
-Затечени смо исходом меча са Вождовцем, изненађени јер смо се надали да ће после свих резултатских неуспеха и неочекиваних киксева у наставку шампионата, управо овај сусрет донети преокрет. Али, догодило се да покажемо тоталну неефикасност у игри која је ипак, била нешто боља него на претходним утакмицама. Из тог разлога, а понајвише због тога што се види да је Драган Шарац са сарадницима добро започео самосталан рад и за нијансу подигао екипу, сматрамо да он треба да настави да ради јер криза у којој су наши фудбалери не може вечно трајати. Верујемо и у њега и већину играча, а на њему је да већ до гостовања Спартаку, али свакако и касније, учини још више на што бољој припреми и квалитетној игри, наравно и да тако прекине серију неуспеха.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
