Пре неколико дана у Леирији (Португалија), одржан је Зимски куп Европе у бацачким дисциллинама. Навикли смо да се на списку учесница нађе и име српске рекордерке у бацању диска, Драгане Томашевић (63,63 м), али се то није догодило. Кад смо проверили разлог, од искусне такмичарке (рођене 4. јуна 1982.) добили смо одговор:
- Одлучила сам да, како се то каже, окачим патике о клин. Или можда диск, не знам шта је примереније од тога.
Кад је већ повод био Зимски куп Европе, да се присетимо ваших остварења на том такмичењу?
- Много се тога догодило, мислим да сам 11 пута учествовала на овом такмичењу. Освојила сам четири медаље: сребрну 2017. у Лас Палмасу у Шпанији и три бронзане - 2008. у Сплиту, 2013. опет у Шпанији, само у Кастељонеу и 2014. у Леирији.
Било је медаља и на другим значајним такмичењима?
- Имам колекцију с медитеранких игара: злато у Алмерији, сребро у Мерсину и бронза у Пескари. Два трећа места била су на Универзијадама у Измиру и Бангкоку.
Кад већ говоримо о успесима, шта сматрате највећим дометима у каријери?
- Два седма места у финалима светских првенстава, 2005. у Хелсинкију и 2011. у Даегуу. Била сам у финалима европских шампионата 2006. у Гетеборгу, 2010. у Барселони, 2012. у Хелсинкију, 2016. у Амстердаму и 2018. у Берлину.
Учествовали сте на такмичењима од 2001. до 2022?
- Од јуниорских дана имала сам норме за све највеће догађаје. У првом плану је свакако пет Олимпијских игара! Помножите период с четири године између две и добићете импресиван број. Требало је толико трајати у врхунском спорту. То ми је донело и признања за најуспешнију атлетичарку Србије три пута, па најбољу спортискињу Војводине, а и „Журнал” ме је изабрао једном за апсолутно најбољег атлетичара Србије. На тој листи нема превише имена - запажа уз осмех Драгана Томашевић.
Кад подвучете црту под каријеру, шта мислите да вам је највећи неуспех?
- Неколико пута сам била близу освајања медаље на великим такмичењима, али игром случаја, или како већ то да назовемо, није се десило, па то можемо сматрати неуспехом. Највећа пропуштена шанса је Осака и Светско првенство, где сам на последњем тренингу бацала шест хитаца преко 65 метра, а у квалификацијама нисам успела. Олимпијске игре у Пекингу...била сам спремна за медаљу. Пред такмичење имала сам 63 метра и на тренингу и на такмичењима те године, а у квалификацијама нисам прошла за девет центиметара. За бронзану медаљу било је довољно 62,20 метара.
Када сте били најближи медаљи?
- Гетеборг 2006. У квалификацијама тог првенства Европе бацила сам диск до важећег државног рекорда 63,63 метра. Да су се квалификације поновиле у финалу, била бих међу три.
Зашто сте одлучили баш сад да окачите диск о клин?
- У неколико наврата хтела сам да се повучем, али, опет на инсистирање тренера, остала сам све до 2022. и првенства Европе у Минхену. Мислим да сам довољно дуго била у атлетици, остварила све што се могло, осим медаље која доноси национално признање. Остаје време за младе наде и нека нова имена...
ЗАХВАЛНА ТРЕНЕРУ КРТИНИЋУ
С тренером Данилом Кртинићем сте од 1998. били до краја каријере. Неписано је правило да најуспешнији атлетичари раде с једним, евентуално два тренера све време?
- Захваљујући тренеру Кртинићу, била сам учесник на највећим догађајима толико дуго и непрестано. Његов систематичан и квалитетан рад сачувао ме је од озбиљнијих повреда. које су по правилу саставни део врхунског спорта. Имао је понуде да ради у другим спортовима и с асовима других држава, али и кад је то прихватао, услов му је био да настави да тренира са мном и на томе сам му захвална. Његова је заслуга што нисам запоставила ни образовање, па сам упоредно с тренингом и факултете завршавала. Велики успех је и тај што смо кроз добре и лоше ствари заједно пролазили и остали пријатељи за цео живот.
ОСТАЈЕ УЗ КРАЉИЦУ СПОРТОВА
Видите ли и своју будућност у атлетици?
- Од јануара сам почела да радим у Спортском савезу Сремске Митровице, а заједно с тренером Кртинићем и с групом младих атлетичара. Наравно, уз помоћ тренерових савета учим нове ствари, тачније, од активног спортисте, сад прелазим полако у тренере.
ТРИ ДИПЛОМЕ
Имате неколико диплома?
- Уз дугу спортску каријеру, усавршавала сам се у другим областима. Завршила сам Вишу школу за образовање васпитача - васпитач, па Педагошки факултет у Сомбору - професор разредне наставе, и Факултет за спорт Тимс - мастер професор физичког васпитања и спорта.
ПОЧЕТАК 1997.
Кад сте почели да тренирате?
- Још 1997. почела сам да бацам куглу код тренера Александра Спајића и Горана Павловића, а онда сам 1998. прешла код Данила Кртинића и на његово инсистирање, на диск, две сезоне касније и ту остала 22 године у клубу Сирмијум.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
