Где је Звезда у трци за Топ 8?

Када се каже, само теорија држи Црвену звезду у борби за Топ 8, јасно је да много ствари мора да се поклопи и да исто тако много зависи од других резултата. Синоћ су Фенербахче и Милано играли заостали меч, али епилог није утицао на позицију црвено-белих. А то значи да ће у 30. коло, које се отвара у Пиониру сутра вече (19), када стиже Басконија, екипа Душка Ивановића ући са коте 14 и три победе мање од осмог места где се са истим скором налазе управо тим из Виторије, као и Жалгирис. Победу више имају Партизан и Макаби, док су Фенербахче, Монако, Барселона, Реал и Олимпијакос који је први и за сада једини и математички изборио место у плеј-офу, постали недостижни за тим са Малог Калемегдана.

Већ на први поглед табеле, јасно је да било каква калкулација за Црвену звезду полази од тога да у преосталих пет кола има максималан учинак. Односно, да на крају дођу до 17 победа. Прве свега тешко је очекивати и да ту буде граница за Топ 8, али ако до тога ипак дође, онда ће на снагу ступити међусобни дуели, можда два или више клубова, па се сигурно треба подсетити и како ту ситуација изгледа.

Што се тиче Партизана, црвено-бели имају бољи међусобни дуел, с обзиром да су у Арени славили са 76:73, а у Пиониру изгубили са 78:79. Како ће тај однос изгледати са Басконијом остаје да се види, али свакако ту не охрабрује податак да је у првом делу сезоне, у Виторији било 92:75 или ти чак плус 17 за домаћина. Да ли је уопште реално надати се да Црвена звезда може то да пребаци сутра вече, остаје да се види, али свакако позиција није добра.

Црвено-бели су у међусобном дуелу бољи и од Ефеса, кога је недавно код куће прегазила са 94:75, док је на отварању сезоне, у Истанбула изгубила са  59:72. Још бољи однос имају са Валенсијом коју су два пута добили и сваки евентуални круг где са њом,  за трофејни клуб би била сјајна опција. Сасвим супротна теорија важи за Милано од кога је тим Душка Ивановића  изгубио два пута и то код куће са 71:67, а у Италији 68:74. Проблем би био и укрштање са Виртусом који је у Болоњи славио са 84:72, док је у Пиониру поражен са мањом разликом, односно са 74:83. Исто важи и за укрштање са Жалгирисом који је после великог преокрета код куће савладао црвено-беле са плус пет (71:66), док је у Београду поражен са минус четири (73:77).

Уз све ове информације добија се шира слика, односно далеко је јасније колика је стварно теорија која и даље држи Звезду у плеј-оф трци, као и са ким сме или не сме да се укрсти, или уђе у круг.  На којој страни ће ту били Баксонија која у Београд стиже као лидер АЦБ лиге са скором 19-4 колико имају Барселона и Реал, а што се није догодило 20 година, остаје да се види. Али, као што је већ речено, победа је императив, а сигурно није занемарљиво и да ли ће она бити испод или преко 17 разлике.

Са друге стране, без обзира на епилог, сигурно није занемарљиво и са колико победа ће се завршити сезона, што због општег утиска, што због финансијског ефекта и зараде на сваком тријумфу. Што ће бити и мора да буде додатни мотив за црвено-беле до краја лигашког дела, али и њихове навијаче, поготово када се зна да ће се чак четири од пет преосталих мечева играти код куће. Прво против Басконије и Валенсије, а потом и против Олимпијакоса и Фенербахчеа. Док ће између тога Црвена звезда гостовати Асвелу. А. Т.