Драган Стојковић почео је синоћ други квалификациони циклус за велико такмичење. Рачунајући и Лигу нација Пикси је повео Орлове у треће надметање у последње две године.
Друге узастопне квалификације од претходних селектора Србије почео је једино Радомир Антић. Наша репрезентација са популарним Антаром елиминисана је у групној фази Светског првенства 2010. у Јужној Африци, а затим је остао селектор у прве два меча у циклусу борби за Европски шампионат 2012. Антић међутим, због казне са Мондијала није водио тим с клупе. Било је то и једно од образложења за његову смену после победе над Фарским Острвима (3:0) и ремија са Словенијом (1:1).
Стојковић је такође неуспешно водио репрезентацију на Светском првенству у Катару. Садашњи селектор не би требало да доживи Антићеву судбину.
Остали главнокомандујући на клупи Орлова нису ушли у други циклус. Хавијер Клементе био је први селектор Србије, али није остварио циљ - пласман на ЕП 2008. у Аустрији и Швајцарској. Шпанац је остао упамћен по поразу од Казахстана, а три бода са утакмице у Астани на крају су била пресудна да Србија заврши квалификације иза Пољске и Португалије.
Мирослав Ђукић тренирао је државни тим само на пет утакмица и све су биле пријатељског карактера. Некадашњи сјајни дефанзивац није победио ниједан меч, а у том периоду водио је и олимпијску селекцију на играма у Пекингу. Ђукић је био избор Звездана Терзића, а како је у јулу 2008. функцију председника ФСС преузео Томислав Караџић дошло је и до промене на клупи Орлова. Договор је постигнут са Радомиром Антићем.
Владимир Петровић преузео је нашу репрезентацију после Радомира Антића уочи треће квалификационе утакмице. Популарни Пижон није Србију одвео на ЕП 2012. у Украјини и Пољској, боља је била Италија, чак и Естонија, па је поднео оставку.
Синиши Михајловићу се није посрећило у борбама за Мондијал 2014. у Бразилу великим делом и због одлуке да направи смену генерација. Тврдоглаво инсистирање на појединим одлукама попут захтева да сви играчи певају химну, као и неслагање са Немањом Матићем, Орловима су однели драгоцене бодове у уводној фази квалификација. Касније није било времена да се све надокнади.
Дик Адвокат задржао се само четири меча. Прекид утакмице са Албанијом због дрона са транспарентом тзв. Велике Албаније у великој мери утицао је да се Холанђанин повуче после пораза од Данске у Хумској (1:3).
Наредни селектор Радован Ћурчић није успео у тешкој мисији да преокрене ситуацију. Ивањичанин је седео на клупи и као вршилац дужности после оставке Владимира Петровића.
Славољуб Муслин добио је поверење од 2016. и одвео је Србију на Мондијал у Русију. Са последњом квалификационом утакмицом Муслин је завршио мисију на клупи Орлова због неслагања са челницима ФСС. Командну палицу је преузео Младен Крстајић. Некадашњи сјајни дефанзивац са Орловима је на СП освојио четири бода. Крстајић је почео и нови мандат, изборио пласман у Б дивизију Лиге нација, повео је тим и у борбе за ЕП 2020, али је после три утакмице добио отказ.
Љубиша Тумбаковић наследио је ученика из Партизана, у финишу квалификација није направио преокрет, а затим је у финалу баража за ЕУРО елиминисан од Шкотске после лошијег извођења пенала на Маракани.
Останак Драгана Стојковића добар је због наставка континуитета, неопходног у фудбалу за учешће на два велика такмичења. Такву „привилегију” у прошлости имао је само Ивица Осим у СФР Југославији. Легендарни Швабо везао је чак три мандата, током којих је репрезентацију одвео на СП 1990. и ЕП 1992.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.