Ђоковић Новак, један је Ђоковић Новак!

Било је баш као што је требало да буде. Крцати паркинзи око дворане слали су јасну поруку да ће Црвена звезда уз себе имати пуну дворану.

Све столице су биле попуњене, у копу је било тесно, а госте је дочекао јак звиждук у пригушеном светлу Пионира, на представљању екипа.

Добрић је потом на паркет извео црвено-беле, подигла се атмосфера, загрмели су аплаузи и све је било као и увек.

А, онда се све променило, у тренутку када је на паркет крочио Новак Ђоковић и сео у први ред. Дочекан је овацијама:

- Ђоковић Новак, један је Ђоковић Новак - одзвањало је са трибина.

Али, веома брзо, по традицији, требало је "испратити" химну Евролиге и у складу са тим фокус се одмах пребацио на терен. А, Црвена звезда је на том пољу, све време, имала изузетно снажан ветар у леђа.

Целу причу око амбијента, употпунило је неколико десетина навијача Валенсије, који су били смештени иза њене клупе.