Лончар пред меч легенди: Чекам исписницу у полувремену

Партизан циља победу која би га одвела у плеј-оф, Реал је одавно обезбедио ТОП 8, али мотив није због тога нипта мањи. Напротив, Краљевски клуб жели да у завршници претекне Олимпијакос и први проже кроз циљ у лигашком делу.

Да се у спорту не своди све на победу или пораз, већ да постоји нешто више и дуготрајније показује и увертира дуела еврпских шампиона у којој ће на паркету бити некадашњи асови славног београдског и мадридског клуба.

Ветерани ће од 17,30 истрчати на паркет Арене, надметати се, али што је још важније дружити и подсетити на дане кад су проносили славу Партизана и Реала. Светла позорнице биће посебно уперена на Николу Лончара и Новицу Величковића, двојицу наших репрезентативаца у чијем срцу су оба клуба. Комплетан утисак би био да на овој утакмици Жељко Обрадовић седи на клупи клубова којима је подарио титуле првака Европе, ипак, овога пута водиће актуелне звезде у далеко важнијем мечу, који почиње у 20,30.

- Реал има клуб ветерана у ком се окупљају, имају и термине у сали кад рекреативно играју. Шпанци изузетно воде рачуна о томе да некадашње играче „држе” близу клуба – почео је причу Величковић, наглашавајући да је у Краљевском клубу провео прелепе три године.

Многима звучи претенциозно кад се за Реал каже да је највећи клуб на свету. Они који су га доживели изнутра потврђују ту оцену.

- Ретко ко може да има представу величине мадридског клуба, тек кад то доживиш и лично се увериш имаш поптуну слику колика је то организација. Играње у Реалу ми је једна од најлепших успомена из играчке каријере, импонује ми што сам био у њему. И што су ме сад позвали да играм једно полувреме за њих – са осмехом каже љубимац Партизанових навијача.

Иако није у „такмичарској форми” Величковић верује да ће публика имати шта да види у предигри евролигашког дуела.

- Свима нама значи што ћемо се видети, не само нама двојици који ћемо којима долазе другови из Шпаније, већ и што ћемо се окупити ми партизановци који због обавеза немамо толико прилике да се дружимо.

За разлику од Величковића који је јуче био посвећен свакодневним задацима у Меги, Лончар је био домаћин пријатељима из Шпаније и упознавао их са лепотама нашег главног града.

- Утакмица легенди је феноменална акција. Не знам чија је идеја, али је за сваку похвалу – каже бек који је после освајања злата у Атини 1995. црно-бели дрес заменио краљевским.

Каријеру је завршио 2006. године, али је после тога одиграо педесетак мечева са ветеранима мадридског клуба.

- Играо сам и на утакмицама спортских новинара, био и МВП тих мечева, у којима су моје екипе стартовале са минус 20 поена, управо због мене и чињенице да сам некад био врхунски играч.

И током каријере Лончар је био као изузетно духовит. На констатацију да ће на полувремену „мењати дрес” није порпустио прилику да се нашали и пецне:

- Не знам да ли ће ме Реал пустити. Први су ме звали, још пре петнаст дана, дао сам реч. Уколико ми у свлачионици „дају” исписницу, обући ћу црно-белу седмицу – закључио је Лончар.