Сада је то већ постао стандард. Висок стандард. И баш када помислите да навијачи Партизана летвицу не могу да подигну на виши ниво, виши ниво достигну.
Чак и без специјалних кореографија. Само оно навијачки – срце, руке, глас. И шал! Без шала не може. Од химне, па до самог краја, шалови су подигнути високо. Били су и сада.
- Рекорд који ће тешко ко достићи – рекао је у најави утакмице са Реалом Жељко Обрадовић.
Тренер црно-белих је ту мислио на ове четири утакмице којима је Партизан у протеклих седам дана био домаћин. Почевши од Олимпијакоса. Заједно са Цедевита Олимпијом у АБА лиги, па Барселона – на крају и Реал. У свима је Штарк арена била пуна.
Мењао се број гледалаца, за пар десетина. Све су тешњи били и пролази. Стајало се тамо где не сме да се стоји. Јер – Арена је опет била тесна да прими све који су желели да буду сведоци још једног спектакла.
То је недавно најбоље описао Обрадовић:
- Постало је ствар престижа бити на утакмицама Партизана – рекао је недавно тренер црно-белих.
Ову утакмицу увеличале су и легенде два клуба. Пошто су одиграли своју утакмицу, ветерани два клуба заузели у своја места у Штарк арени. Верујемо да су и они уживали. Можда осетили и сету, јер као играчи нису успели да доживе такву атмосферу. Истина – неки од њих јесу. И те како. Није лоше подсетити се.
Падале су минуте, већ у тренутку када је Пантер извео екипу из тунела, празних места више неје било.
„Добродошлица“ Реалу, па овације Партизану. Уз поруку:
- Партизане, нападај!
А онда још једну. Ону исту, која се већ дуже време чује на 13 минута пре почетка сваке утакмице Партизана. Када у дворану улази његов тренер.
- Узми Жељко евротитулу...
Све по старом... Б. К.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
