Победа прекјучерашња Крагујевчана над Нишлијама оивичена историјским, првим пласманом у плеј-оф спонтано је натерала све клупске структуре на бурну ноћ. И, збиља, имало се рашта радовати и славити. Што је потврдио и творац крагујевачког фудбалског чуда, сходно скромном годишњем буџету – Дејан Јоксимовић.
- Утакмица с квалитетним Радничким је била очекивано тешка – истиче челни стратег.- Приметан је био грч моје екипе у првом делу меча, што је донекле и било разумљиво у смислу коначног резултата знајући шта победа доноси, а одузима пораз. Мало смо се прегруписали у полувремену, договорили да изађемо агресивније и смислено оптеретимо ривала. Продукт тога је гол Видосављевића, затим притиском смо противника натерали да добије црвени картон и онда утакмицу рутински привели крају.
Довољно за остварење овосезонског циља, (не)очекиваног.
- Превасходна амбиција је био останак у елитном рангу, додуше, на мало лакши начин него претходне сезоне. Што смо и остварили уласком у плеј-оф, тако дали одушка људима из управе, играчима и стручном штабу. Мада, није било лако. Напротив. Морали смо у ходу и с једним од најмањих буџета у лиги да жељено реконструишемо тим, тражимо адекватна решења и квалитативна појачања.
И, кад се подвуче црта...
- Сматрам да смо урадили добар посао, иако нисмо имали довољно времена... малопре казах: и, пара.
Тренера од шампањ талента је насмејало питање: хоће ли руководство да премира највећи успех, од 2012. године.
- Челни људи клуба су презадовољни, разумљиво. Не бих могао да кажем да нису очекивали овакав такмичарски епилог, али и знали против колико моћних клубова и буџета смо се борили током сезоне. А... биће нешто опипљиво и у новцу, сходно правилнику с почетка сезоне – уз чујан осмех уверава.- Клуб ове године прославиће сто година постојања и, ако ме памћење добро служи, пласман међу осам суперлигаша је други највреднији успех.
Подсећање да је „златне” 2012. године, такође, био члан стручног штаба у време шефовања Славенка Кузељевића измамило је дубок уздах и скромну констатацију:
- Стицај околности... ништа друго, верујте. Наставак успешности је, ипак, много битнији. Зар не?
Таман кад је скромност преплавила младог стручњака у великом налету, подсећање на овдашњу лоптачку раритетност: поред њега, једино колеге по клупи из ТСЦ-а и Чукаричког нису смењени ове сезоне, отворило је благи вокал до максимума:
- Ласка, нема шта. Него, знате ли како на то гледам? Као на неимање проблема у комуникацији између руководства и тренера. И, не мање битно, циљеве с почетка сезоне нисмо мењали у време лоших момената и добрих серија. Чврсто смо дакле стајали на земљи, веровали у све што радимо. Кад се овако поставе ствари, увек изнедре запажене резултате. Што је показало и искуство са мном.
И још нешто:
- Талентовани тренери не мањкају српском фудбалу већ једино поверење и стрпљење. Шта су честим сменама добили поједини клубови? Ништа специјално, изузев кривљења слике у јавности о њиховој кривици и, испостављало се, резултатске нестабилности. Клубови с визијом потоње не чине, тренере бирају и тим селектирају сходно сезонском стремљењу. Остало је шарена лажа, прикривање одговорности и маскирање неспособности. А, тад је најлакше склонити тренера...
БЕЗ БРУКАЊА НА МАРАКАНИ
Црвена звезда вас очекује сутра, без публике. Олакшавајућа околност, или..?
- Не знам шта бих рекао, изузев да жалим што неће бити навијача. Наших, наравно. С њима је много лакше и лепше.
Звезда је све ефикаснија и да се не покајете што сте ушли у плеј-оф?
- Ха, ха... Таква бојазан увек постоји, овог пута и због неколико повређених играча и оптерећених картонима. Није било много времена за опсежнију припрему меча, пробаћемо да се пресаберемо и не обрукамо уочи плеј-офа. Шалу на страну, случајно нисмо где јесмо и немамо страх од много богатијих екипа. Никад нисмо били у подређеном положају, увек били егал и с фаворитима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
