АНАЛИЗА: Тежак посао пред Стевановићевим наследником

Некад најјача, а сада најслабија селекција у систему ФСС. Млада репрезентација Србије, далеко од врха Европе, у мају ће добити новог селектора, четвртог у последње четири године.

Од пласмана Орлића на Европско првенство 2019. са Гораном Ђоровићем као главнокомандујућим, смењивали су се Ненад Миловановић, Илија Столица, Звонко Живковић, Александар Рогић и још актуелни Горан Стевановић. Њихови кратки боравци на функцији селектора у складу су са резултатима, мада за неке попут Миловановића није било стрпљења (смењен после прве две утакмице у квалификацијама за ЕП 2021.).

Неуспеси у два узастопна циклуса спустили су наш млади државни тим у трећи шешир и сада је пут до завршнице изузетно тежак. А 2004. и 2007. маштали смо о злату, 2006. жалили за финалом, 2015. отишли на континенталну смотру елиминисавши Шпанију у баражу. Биле су то ипак, године кад је селекција до 21 године постизала успешније резултате од А тима. Сад су најстарији Орлићи само део пирамиде, без јасне стратегије за успех.

Питање је шта ће се десити и у следећем циклусу. Доста тога зависиће од новог селектора, међутим, и од ривала Енглеске и Украјине. Некадашња совјетска република, иако се у њој води рат, дошла је главе нашим младићима у прошлом циклусу.

Помоћ у виду играча за које нема места у А репрезентацији добро је дошла Горану Стевановићу на проверама у марту против Италије и САД. Стефан Митровић (Црвена звезда) пре свих, Владимир Лучић (Чукарички) и Никола Петковић (Шарлот) били су од помоћи Плавом у покушају да добро сложи тим уочи септембарских обавеза у квалификацијама за ЕП 2025. у Словачкој.

Питање је међутим, да ли ће њих тројица уз голмане Филипа Станковића (Волендам), Вељка Илића (ТСЦ), дефанзивце Виктора Рогана, Уроша Дрезгића (Чукарички), везисте Николу Кнежевића (Напредак), Алексу Ђурасовића (Спартак), Владимира Милетића (Војводина), нападаче Петра Раткова (ТСЦ), Срђана Хрстића (Спартак), Самеда Баждара (Партизан) бити довољни да Орлиће врате у европску елиту.

Од новог селектора зависи и колико ће круг кандидата за тим да буде проширен. Добро је што ће у јуну наш млади државни тим имати простора да кроз две пријатељске утакмице направи филтер пред почетак борбе за пласман међу 16 најбољих европских репрезентација.

Септембарски окршај са Азербејџаном требало би да буде само увертира пред теже мечеве, посебно окршај у Енглеској 13. и Северној Ирској 16. октобра. Како Горди Албион долази Орлићима у госте 18. новембра тад би могао да се наговести домет наше репрезентације на путу ка Словачкој. Двомеч са Украјином 2024. могао би да одлучи освајача другог места, под претпоставком да Енглеска оправда улогу фаворита.

Од пласмана А репрезентације на Светско првенство у Катар прошле године, млађе селекције оправдано су у запећку. Сјајан резултат кадета прошле године на ЕП (полуфинале), делимично и омладинаца иако се нису пласирали на СП, остао је у сенци до тада изванредних Орлова. Биће тако и убудуће јер једино А тим ФСС доноси новац и стабилност. Млађе селекције биле су у првом плану кад се сениорска репрезентација мучила, али свакако да морамо да обратимо пажњу на учинак Орлића, посебно у стварању будућих Орлова.