Игору Дуљају већ у раној фази тренерске каријере по питању ауторитета виси Дамоклов мач: да ли Фусенија Дијабатеа, грешног што је добрано закаснио с репрезентативне паузе и у Београду се после одмора у Француској појавио 5. априла уместо 30. марта уврстити у тим у финишу првенствене трке, или чврсто поштовати животне принципе и сходно можда и брзоплетој најави инсистирати на казни чак и у виду 'лађења од фудбала известан период?
Пред младим стручњаком на примеру рођеног Парижанина корена из Малија расуо се садржај Пандорине кутије: какву год одлуку да донесе – биће мешавина позитивног и негативног и, по суду времена, без победника.
На сву муку, Партизан се са ТСЦ-ом и Чукаричким грчевито бори за другу позицију - гарант учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона, те би гледање кроз прсте или, пак, (пре)оштра санкција могли да имају ефекта и, у ситуацији кад превагу доносе и ситнице, одразе се на коначан пласман.
Уз поштовање свих „финеса” – суфлирања клупске врхушке (поред спортске, води рачуна и о материјалној страни) и неизбежног „шта ће да каже јавност” (традиционално јој је драже кад падају главе) – некако је најлогичније да Дуљај пронађе меру и првенствено се руководи проценом: да ли је ђаволасти Дијабате, иначе – због наводне смрти бабе (међутим, с писменом потврдом адвоката) без појављивања и у кампу прадедовског Малија, играчки потребан Парном ваљку у наступајућим испитима истине, тешким, богами, неколико милиона евра?
„За” и „против”, ви процените...
ДИЈАБАТЕ У ТИМУ – МИНУСИ:
Како са рек'о, па порек'о?
Да одмах буде јасно: Дуљајево „Тражићу да се казни Дијабате” није звучало да ће Партизанов командант да се задовољи новчаном санкцијом, познајући властодршце и ослушкујући ходнике у Хумској најизгледнијим решењем случаја непослушног крилног нападача!
Може ли некадашњи везиста репрезентативног формата, дође ли до таквог сценарија, да се помири с коментарима „рек'о, па порек'о” и пратећим ефектима јефтиног опроштаја?
Знајући Дуљаја – тешко, мада, има и оно – „зарад вишег интереса”, то јест, „откуд ви знате шта сам под казном ја сматрао?”
У нечијим очима, нешто, никад више неће да буде исто...
Кад може он, што не бих и ја
Дијабатеов брзопотезни повратак у конкуренцију за најбољи тим с педагошког аспекта негативно би се одразио на колектив: због чега је он, кад је већ нарушио дисциплину, привилегован и другачији од осталих?
Или, из Партизанове визуре – не дај Боже: кад може он, што не бих и ја?
У екипној свести доминира – сви смо исти, иако...
Да ли је баш тако?
Памтимо: каснио је и Леонардо, самоиницијативно, на летње припреме у Словенију 2017. за шефовања Мирослава Ђукића, па кад се појавио „Џипси” – упркос прекорима срећа на све стране, једноставно, головима је све чинио бољим и сви су знали да без њега тај Партизан нема шампионску ноту.
Целог пролећа у контраритму
Фусени овог пролећа, изузев гола на премијери за минималан тријумф против Напретка под Багдалом, играчки ништа није показао!
У бламажи против Младости ГАТ, киксу с Радничким 1923, шамару од Шерифа и поразу од Црвене звезде није постојао на терену, бољитка није било ни под Дуљајевим инструкцијама против Колубаре и Радника. Једноставно, Дијабате се „угасио”!
Евидентни контраритам, на кратко прекинут асистенцијом Менигу у Лучанима, намеће – има ли, такав, места и у оваквом, разочаравајућем Партизану?
Поготово у ситуацији кад Мениг игра добро, другу крилну позицију, услед повреде Белића и бонус правила, „држи” Јовић...
ДИЈАБАТЕ У ТИМУ – ПЛУСЕВИ:
Парижанин уме да бљесне
Фусени Дијабате није се без разлога јесенас брзопотезно уселио у срца Гробара и стекао, по многима, атрибут најбољег фудбалера Партизана!
Тачно, овог пролећа је лошом формом и понашањем све то драстично искрунио, међутим, да ли ико са сигурношћу може да тврди да против Чукаричког и ТСЦ-а, најозбиљнијих конкурената за Лиге шампиона вредно друго место, рођени Парижанин неће да бљесне као у септембру прошле године против Словацког и Нице и у октобру у двомечу с Келном?
Непредвидив на терену (као и ван њега) луцидним решењима иницира у ривалском табору „спасавај се ко може” и, кад је у правом моду и тактички искоришћен, представља ударну снагу Парног ваљка.
Управа зна да је златна кока
Шта мислите: јесу ли у Партизану знали да је Дијабате проблематичан и да, понекад, зна да се не појави на тренинзима кад је договорено пре него што су га летос, гле чуда – без обештећења (а такав играч!), ангажовали из Трабзона?
Не верујемо, знајући Ивицу Илиева...
Верујете ли, подсећања да су у доба ове управе продати за „масне новце” Миленковић, Стевановић, Садик, Павловић..., да у Хумској не знају да им је, кад већ Јовић и Баждар дечачки осцилирају, Фусени с обзиром на скренуту пажњу у Лиги конференције можда и једина златна кока?
А, бљештава роба, поготово кад јој продавац зна и фалинке, мора под хитно у излог!
Фусени, где ћеш после?
Дијабатеу, без обзира буде ли сад драстично кажњен, истиче рок у Партизану!
Лето је, чини се, идеалан тајминг за растанак: црно-белима није потребан папрено плаћени странац ћудљивог карактера, нестабилан, упркос квалитету, на игралишту и ван њега.
С друге стране, Фусени би требало да се запита: „Ко ће да ме, бар за исте паре, ангажује, уз сазнање да понекад забрљам и, веровали или не, не појавим се чак и на акцији репрезентације”?!
Из наведеног, има ли већег мотива него да запне у финишу српског првенства и играчким капацитетом надјача карактерну варијацију?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
