Мајдевац блиста у Новом Пазару: Умало нисам баталио фудбал

Супер лиги се ове сезоне у најпозитивнијем значењу догодио Нови Пазар, а Новом Пазару на истоветан начин Андрија Мајдевац. Пре осам година бисер крушевачког фудбала није био по укусу тадашње управљачке гарнитуре Напретка, па како му је бунтовништво страно није правио питање кад је позајмљиван Темнићу и Динаму из Врања.

Као 20-годишњак свестан да стагнира, онда кад највише може да да кренуо је у фудбалску пустоловину Медитераном. За четири године у малтешком Балзану и  Етникосу из Ахне и АЕЛ-у из Лимасола спаковао је вредан капитал изражен у бројкама - 101 утакмица и 45 голова.

Значајније од тога је да га је тек пут у непознато учинио видљивим у Србији. У јулу прошле године донео је одлуку о повратку у земљу и не сањајући да ће га тек у Новом Пазару огрејати истинско фудбалско сунце.

Нови Пазар је пре девет месеци везао два узастопна првенствена пораза, а у АЕЛ-у за вас није било места ни на клупи. Шта је преовладало да сте активирали опцију - повратак у земљу?

- После одласка Душана Керкеза из АЕЛ-а код новог тренера Грка Саваса Пантелидиса био сам у четвртом плану. Из тог разлога сам раскинуо уговор још не доневши одлуку где ићи даље. Варијанта са Олимпијакосом из Никозије била је најреалнија, али су стигли и позиви нишког Радничког и Напретка, као и у том тренутку најбоља од стране азербејџанског Сумгајита. Баш у то време контактирао ме је и генерални секретар Новог Пазара Фикрет Међедовић, коме сам одговорио да ми је потребно мало времена како бих размислио. Промишљао сам зато што у Србији нисам ништа значајније постигао, а жеља да се и овде докажем увек је била велика. С друге стране, Нови Пазар је везао стартне поразе и логично је у подсвести постојала бојазан да ће се борити за останак у лиги. Ризик је кад долазите негде где вас чека притисак у свакој утакмици. Истовремено, имао сам и необјашњив осећај који је говорио да би избор Новог Пазара био прави. У таквим ситуацијама волим да чујем и мишљења људи чија реч ми значи, разговарао сам са оцем, као и тадашњим клупским друговима у Лимасолу Слободаном Медојевићем и Стефаном Шћеповићем. На крају одлука је била само моја, испало је да је то био потез којим сам превазишао и најсмелија предвиђања.

У Нови Пазар сте стигли пред утакмицу трећег кола са Јавором у Ивањици. Неспремни сте били, тога сте се и једино бојали?

- Не постоје правила која вас воде до успеха, то се најбоље види из мог примера. Месец дана нисам тренирао у АЕЛ-у, јер нисам био у плановима тренера. Радио сам индивидуално, али то није то. После само три тренинга са Нови Пазаром ушао сам у игру у Ивањици. Утакмицу смо изгубили, а ја сам се баш мучио и тада и касније. Имао сам снаге највише за 60 минута, тако је било и у следећим мечевима. Међутим, једна од доминантнијих особина ми је тврдоглавост, не говорим никоме ништа - ћутим и играм. У августу прошле године био сам баш лоше, још ми се десила и повреда пете. Нико о томе није знао ништа, јер на терену сам „гризао” и ћутао и поред болова, све сам, па и здравље, подредио успеху екипе и самог себе.

И поред свих проблема август прошле године је написао бајку о Мајдевцу. Како?

- Зато и кажем да никада не знате шта можете да очекујете. У три утакмице у 14 дана постигао сам четири гола. Први у Нишу, па против Напретка у Новом Пазару и два на гостовању Младости ГАТ у Новом Саду. На терену је све ишло да боље не може, ван терена проблеми. Пред дуел у Новом Саду добио сам температуру 38. Мозгао сам и дошао до закључка да сад кад ме је кренуло не долази у обзир да пропустим утакмицу. Стигла је и награда. Нови Пазар је победио, а ја сам постигао оба гола. Међутим, у наредна четири дана температура није падала, а већ нас је чекао меч са Спартаком на нашем стадиону. Издржао сам 40-ак минута и тражио измену, толико сам био исцрпљен да нисам могао да стојим. После утакмице утврдило се да имам упалу плућа и да ме чека пауза између два или три месеца. Био је то озбиљан шок. Срећом, на следећој контроли показало се да није тако опасно и да ће ми требати само десетак дана одмора. Тако је и било. Све време лежао сам у кревету и пио антибиотике. Увек сам ишао срцем, никад главом, тако је било и том приликом. Срце, сјајан тим и атмосфера су ме и довели до 12 голова.  

Како се догодило да дете Напретка пажњу јавности скрене на себе тек у Новом Пазару. Постоји ли сувисло објашњење зашто у Крушевцу нису приметили да у њиховом дворишту расте голгетер од класе?

- Те 2015. године био сам близу да кажем збогом фудбалу, ево и зашто. С Напретком сам као 16-годишњак потписао професионални уговор, већ са 17 дебитовао у Супер лиги. Тренер је био Славко Матић, поштовао сам га много, а он је баш волео младе играче. Одиграо сам пет утакмица, а већ ме је тражио Лајпциг. Међутим, нисам могао да одем. Нудили су 150.000 евра, истина били су још друголигаши, али то је период кад је Ред бул ушао као спонзор у клуб. Те сезоне смо у баражу за опстанак и испали од Металца. Уједно сам био и омладински репрезентативац код селектора Бранислава Николића, једини нападач уз мене био је Лука Јовић. Стигао је и позив за гостовање Португалу, у исто време кад се играо и бараж, а уместо Матића за тренера је дошао Љубиша Стаменковић Пискавац. Тадашња управа је инсистирала да останем за бараж, нису ме ни обавестили да сам добио репрезентативни позив. Наравно, нисам се појавио на прозивци и како бих кад нисам знао где би требало да идем.

Селектор Николић је резоновао да глумите, зар не?

- То је било и разумљиво, после тога никада више нисам био у ни у једној репрезентативној селекцији. Не знам шта је горе могло да се догоди, то или што сам у оба меча баража био 19-ти играч и утакмице гледао сам с трибина. Био сам дете и буквално потонуо, разочарао у људе. Све то ме је као човека повредило, нисам злопамтило, не кријем да бих и поред свега волео да једног дана опет будем у Напретку. Сад, иако се управа променила, није време за такав потез. Било и не поновило се, фудбал ми се више није играо све док нисам отишао на Малту. 

Уговор вам истиче на крају сезоне и, као једном од најтраженијих играча у лиги, постоји ли дилема отићи или остати?

- Разговарали смо, али већ сам рекао да одлуке не доносим преко колена. Свестан сам да сам каријеру дигао на виши ниво. Из управе су били коректни од првог дана, исто и играчи. Такав сам, кад су људи поштени увек враћам двоструким и троструким поштењем. Убија ме спознаја кад тога нема. Код мене све полази од срца, па очекујем да је тако и код других. Један од разлога успеха Новог Пазара је и тај да као екипа имамо велико срце. Знам да сам један од траженијих играча, али заиста не размишљам о томе. Једино ми је важно ово што се тренутно дешава. После сваке победе и новог гола сам још срећнији. Видећемо шта ће бити, како сам и рекао, волим да чујем и савете људи који ми много значе.

За добру одлуку потребно је много памети, понекад и среће?

- Позитивно је што је могућност избора широка, уколико не будем остао у Новом Пазару волео бих да мој следећи клуб буде из јаке европске лиге. Зимус сам имао издашне понуде руске Алање и иранског Трактора. У то време био сам стрелац седам голова, сад сам још ефикаснији и није ми жао што нисам прихватио.