Породица Дмитров - Чаробне руке и лепа реч

Љубиша Димитров, физиотерапеут РФК Нови Сад, зрачи позитивном енергијом и свима у окружењу мами осмех на лице. Посао обавља са великим ентузијазмом и љубављу, непроцењиви су и његови разговори са играчима и члановима стручног штаба, а то је и један од разлога да у свлачионици Канаринаца увек влада одлична атмосфера.

Стисак руке, загрљај и лепа реч момцима у жутим дресовима његов су заштитни знак, а истим путем кренуо је и син Стефан, па заједничким снагама помажу фудбалерима да се што пре опораве и буду спремни да истриче на терен. Поред рада на Детелинари, отац и син су у тандему и у репрезентацијама Србије. Љубиша је члан стручног штаба младе селекције, док је Стефан у омладинској.

Породица Дмитров поштује традицију кад је у питању најрадоснији православни празник Васкрс. Дан раније отац и син имаће посла на првенственој утакмици Новог Сада, а недељу ће провести са најмилијима.

- Наш посао захтева честа одсуства од куће, али кад су у питању празници као Васкрс или Божић настојимо да их проведемо у кругу породице. Обавезан је ручак, а после тога и дружење са пријатељима, поготово што се не виђамо често.

Љубиша Димитров већ деценију и по ради као физиотерапеут, уз нагласак да није погрешио кад је изабрао ову професију.

- Почео сам 2009. године у Пролетеру. Такмичио се у Другој лиги и остао сам шест година. Било је то лепо време, а тада сам схватио да волим овај посао и да ћу наставити у истом стилу. Било ми је драго да је и Стефан уписао школу за фиозитерапете, знао сам тада да ће да настави мојим стопама. За разлику од мене, усавршава се и ради на неком вишем нивоу, поносан сам на њега као стручњака, поготово што је израстао у доброг човека. Има став, а као и мени част му је што ради овај посао – каже Љубиша Димитров.

После шест година у Пролетеру, стигао је позив Зорана Јанковића за рад у Кини.

- Челници Пролетера нису правили проблем, одушевило ме што су ми одмах упалили зелено светло, на овом примеру потврдили су да су добри пријатељи. Радио сам годину дана у клубу Лава спринг у Трећој лиги, било је то незаборавно искуство. Био сам одушевљен оним што сам видео у Кини, али срце је вукло ка Пролетеру и после годину дана вратио сам се у матични клуб, био је то одличан потез. Дочекали су ме раширених руку, што је за мене било најважније.

После 12 месеци челни људи ФС Србије уручили су му позив да постане члан стручног штаба једне од репрезентативних селекција.

- Почетком 2017. године дошло је до магичног преокрета, позив из савеза нисам могао да одбијем, била је то велика част за мене. Почео сам у селекцији до 17 година кад је селектор био Иван Јевић, постигли смо велики успех и пласирали се на Европско првенство у Енглеској. То не може речима да се опише. Схватио сам то и као лични успех, било ми је драго што ћу да представљам своју земљу на овако великом такмичењу.

Рођени, како га ословљавају сви играчи, 2018. године прославио је и пласман Пролетера у Супер лигу.

- Рад у Пролетеру допринео је да постанем оно што сам данас. Пласман у елитну конкуренцију дуго ћу да памтим, а речи челника клуба да смо и ми заслужни за успех никад неће моћи да избледе. Не сећам се да је тада био неко срећнији од мене. Сарађивао сам са великим бројем фудбалера, али те генерације увек ћу да се сећам.

Добар глас далеко се чује, па је љубав поново прекинута на годину дана, јер је стигла понуда из УАЕ.

- Добио сам позив клуба Банијаси, а поново сам наишао на разумевање људи из Пролетера. Била је то лепа прича, уживао сам у послу, али љубав према Пролетеру, Новом Саду и породици преломила је да се вратим после само годину дана.

Пре годину дана Пролетер је испао из Супер лиге, па је дошло до фузије са Канаринцима.

- Остао је жал, јер сам у Пролетеру провео толико година, али онда сам схватио да је РФК Нови Сад нови пројекат и да ће бити нови изазов. Прихватио сам посао и у све то укључио и Стефана јер је завршио школовање. Нема лепше ствари од сазнања да ће вас у послу наследити син. Срећан сам због њега и чињенице да је предан послу и даје целог себе за клуб – истакао је Љубиша Димитров.